Kriza festivalskih identiteta
*Kriza identiteta umetničkih festivala u Srbiji - piše: Dragan Jovicević Umetnički festivali su cvetali dok je Srbija preživljala krizu devedesetih godina prošlog veka. Da ironija bude veća, u današnjem slobodnijem okruženju, umetnost je u krizi, dok je koncept festivala izgubio svoj identitet. Kriza je sve uočljivija na kulturnoj sceni Srbije. Ove godine, uz hronični nedostatak sredstava, bilo je premalo izvedbi na mnogobrojnim letnjim festivalima, koji su prvobitno zamišljeni da ožive kulturni život u regionu tokom najtoplijeg dela godine.
*Kriza identiteta umetničkih festivala u Srbiji - piše: Dragan Jovicević
Umetnički festivali su cvetali dok je Srbija preživljala krizu devedesetih godina prošlog veka. Da ironija bude veća, u današnjem slobodnijem okruženju, umetnost je u krizi, dok je koncept festivala izgubio svoj identitet.
Kriza je sve uočljivija na kulturnoj sceni Srbije. Ove godine, uz hronični nedostatak sredstava, bilo je premalo izvedbi na mnogobrojnim letnjim festivalima, koji su prvobitno zamišljeni da ožive kulturni život u regionu tokom najtoplijeg dela godine.
Devedesetih godina prošlog veka, posle ratova u bivšim jugoslovenskim republikama i izolacije srpskog društva u celini, kulturnu scenu je obeležio izuzetan nivo angažmana umetnika i pažljiva i precizno definisana kulturna strategija.
I Beograd i gradovi iz unutrašnjosti imali su da ponude sadržaj visokog profila, naročito u oblasti pozorišta, muzike i filma. Srbiju su posećivale brojne umetničke družine koje su imale nezaboravne nastupe. Umetnost kao da je pružala neku vrstu utehe za krizu kroz koju je društvo u to vreme prolazilo.
Od tada, međutim, region je dobio ogroman broj filmskih, muzičkih, književnih i pozorišnih festivala, što kulturnu scenu čini mnogo složenijom nego pre.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje dodeli oko 500 književnih nagrada. Ponekad ima više filmskih festivala godišnje nego što ima filmova u takmičarskom programu.
Ove godine, dva proslavljena filmska režisera, Srđan Karanović i Goran Paskaljević, povukli su svoje najnovije filmove iz takmičarskog programa mnogih filmskih festivala. Prema rečima Karanovića, režisera ratne melodrame Besa, ogroman broj festivala posvećenih filmu znači da su nagrade i festivali uglavnom izgubili svoj smisao.
U međuvremenu, festivali bez ikakvog umetničkog sadržaja, kao što je Beerfest, privlače sve više publike, naročito među strancima i omladinom, bacajući u senku jedan od nekada najvećih letnjih događaja – Beogradski letnji festival, BELEF.
Kao jedan od najvažnijih letnjih kulturnih događaja, BELEF je organizivao veliki broj pozorišnih predstava i nastupa u vreme godišnjih odmora. Dovodeći umetnike iz celog sveta iz sveta pozorišta, vizuelnih umetnosti i muzike, BELEF je umnogome doprinosio srpskoj kulturnoj sceni u letnjim mesecima.
Ali, trenutno i BELEF prolazi kroz krizu identiteta. Koncept ovogodišnjeg festivala, “Na novom talasu”, bio je pokušaj “da se Beograd predstavi kao kulturni centar regiona, grad koji nudi izuzetnu kulturnu scenu i tolerantnu, komunikativnu i urbanu bit”, kaže Vladan Cerović, direktor festivala.
U stvarnosti, program se uglavnom sastojao od nastupa poznatih muzičara i bendova, od kojih su neki morali da se otkažu zbog lošeg vremena. Stiče se utisak da koncept ovogodišnjeg muzičkog programa nije uspeo da privuče publiku u dovoljnom broju.
U oblasti vizuelnih umetnosti i pozorišta rezultati su bili podjednako poražavajući. Sa izuzetkom cirkuske predstave “Urban Rabbits”, većina je delovala kao pogrešan izbor a sam festival nije postavio nijednu pozorišnu predstavu kao ranijih godina.
Po prvi put, organizovan je “Otvoreni bioskop”, vizuleni program koji prikazuje filmove sa nekoliko alternativnih, nezavisnih i dokumentarnih filmskih festivala. Ali, autori i režiseri nisu bili gosti Beograda u vreme kada su prikazani njihovi filmovi.
Ukratko, tokom samo tri nedelje njegovog trajanja, ovogodišnji BELEF bio je festival bez koncepta, kriterijuma ili umetničkog sadržaja.
Postavlja se pitanje da li svi ti festivali treba uopšte da se održavaju u vreme ekonomske krize i da li je kriza na festivalskoj sceni rezultat isključivo nedostatka sredstava.
Sudeći po stanju u kojem se BELEF trenutno nalazi, nije. BELEF je osnovan da bi udahnuo neophodan talas kreativnosti kulturnoj politici u Srbiji, ali to se ove godine sasvim sigurno nije dogodilo.
Ne možemo da krivimo vremenske uslove za slab odziv publike. Problem je nešto dublji. Krizu ideja i strategije je teže razrešiti od krize kapitala.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP). Tekstovi su originalno objavljeni u okviru sekcije “Culture Watch” na sajtu BIRN-a, a zainteresovani se mogu prijaviti i na mesečni “Culture Watch” bilten.
