Kosovsko izgubljeno blago ostaje pod zemljom
Dok Ministarstvo kulture završava novi vodič kroz kosovska arheološka nalazišta, eksperti ukazuju da je većina lokacija nedostupna, kao i da nedostaje novca za njihovo istraživanje.
Piše: Besiana Xharra
Izgubljen ilirski i rimski grad Ulpijana je najbogatije arheološko nalazište na Kosovu, prepuno zakopanog blaga i misterioznih grobnica. Uprkos tome, lokaciju na obodu Prištine je nemoguće pronaći.
Skretanje sa glavnog puta je gotovo nevidljivo i nije obeleženo saobraćajnim znakom, a put prolazi samo stotinak metara od njiva koje zemljoradnici još obrađuju. Stanje je često mnogo gore u desetinama drugih neistraženih lokaliteta na Kosovu koji su nedostupni turistima. Ovo nije smanjilo entuzijazam Ministarstva kulture, koje radi na novom vodiču za posetioce arheoloških nalazišta na Kosovu.
„Vodič će biti dobar ako lokacije u njemu mogu da se posete“, rekao je Shefqet Balla, autor nekoliko turističkih vodiča kroz Kosovo.
„U suprotnom slučaju, praviti vodič bez mogućnosti da posetite ova mesta je besmisleno“, dodao je.
Ministarstvo nije reklo koliko novca će potrošiti na ove nove vodiče. Shasivar Haxhiaj, savetnik ministra, rekao je samo da je vodič gotovo završen, i da će u njemu biti glavne arheološke lokacije.
Arheolog Arben Hajdari kaže da će arheološka nalazišta moći da skupe preko potreban novac ako budu dostupna za posetioce.
„Podsticanje turizma kroz arheologiju je od velikog značaja za Kosovo i ima dovoljno arheoloških nalazišta da privuku posetioce“, rekao je Hajdari. „Ali dok sve razvijene zemlje investiraju u privlačenje turizma, na Kosovu na žalost to ne čine“, dodao je.
Pre više od šest godina, Arheološki institut Kosova je počeo sa radom na tri arheološke karte, koje pokrivaju različite delove zemlje.
Jedna od mapa koja je štampana 2006, prikazivala je sliv reke Beli Drim.
Ministarstvo kulture, koje finansira projekat, odvojilo je prošle godine 10.000 evra da se završe i preostale dve karte.
„U početku, štampanje drugog dela je odloženo zbog nedostatka sredstava“, rekao je Enver Rexhaj, direktor Arheološkog Instituta Kosova.
„Ipak, izrada drugog dela je pri kraju, mada vam ne mogu reći tačan datum kada će biti štampano“.
Gradnja preti antičkoj istoriji
Iako su investicije u arheologiju na minimalnom nivou, neki eksperti kažu da je finkcionisanje sa ograničenim sredstvima donelo neke rezultate. „Uz podršku Ministarstva kulture uspeli smo da ostvarimo 20 iskopavanja na različitim lokacijama tokom 2011, kojima su prisustvovali arheolozi sa Kosova i iz inostranstva“, rekao je Rexhaj.
Ali arheolog Hajdari kaže da su mnoga obećavajuća mesta ostaju neistražena, dok su neka ugrožena zbog najavljenih građevinskih radova.
Na primer, malo toga je urađeno na značajnom rimskom nalazištu Čiflak (shqip. „Çifllak“) u opštini Orahovac (Rahovec) na jugozapadu Kosova.
„Čiflak je jedna od najvažnijih lokacija koja datira iz antičkog perioda Kosova“, rekao je Hajdari. "Iskopavanja obavljena 2011. i 2004. imala su izuzetan uspeh, ali nažalost nisu nastavljena zato što nema finansijske podrške“, dodao je Hajdari.
Iskopavanjima na Čiflaku od 2002. do 2004. pronađene su građevine od 1-4. veka nove ere. Što ukazuje na činjenicu da je tu nekada bilo rimsko naselje.
Drugo značajno mesto je neolitsko naselje Bardoši (Bardhoshi) koje je, po Hajdariju „među najvažnijim lokacijama iz ovog perioda, ne samo na Kosovu, već i šire“.
Iskopavanjima na ovoj lokaciji moglo bi de doći do ključnih podataka o životu na Balkanu u tom periodu, rekao je Hajdari, koji strahuje da bi ova važna otkrića mogla da budu zauvek izgubljena ako se gradnja u blizini nastavi.
„Imam informacije koje govore da je gradnja dozvoljena i da smo u opasnosti da izgubimo veoma važno nalazište“, dodao je Hajdari.
Druge važne lokacije koje zahtevaju dalja iskopavanja su zamak kod mesta Ariljača (Harilaq) koje se nalazi na 3 kilometra od aerodroma u Prištini, kao i još jedna tvrđava u opštini Suva Reka (Sukareka).
Skrivene tajne Ulpijane
Dugo zakopan ilirski i rimski grad Ulpijana polako je počeo sa otkrivanjem svojih tajni poslednjih godina, ali je ipak većina ostataka neistražena. Iako je lokacija blizu Gračanice i udaljena devet kilometara od prestonice Kosova, Prištine, dugo bila poznata kao obećavajuće arheološko nalazište, tek sada počinje da se na njemu ozbiljno istražuje. Veći deo lokacije je prekriven travnjacima i poljanama posejanim pšenicom i kukuruzom.
Između 1950. i 1999, kada je okončan kosovski konflikt, gotovo da nikakvi radovi nisu vršeni na nalazištu. Od 2000. godine iskopavanja su počela da na svetlost dana iznose zlato, grobove, ljudske skelete, činije i mnoge druge rimske predmete.
Još 2010. Ministarstvo kulture je počelo sa investicijama u značajna iskopavanja na ovom nalazištu.
Muzej Kosova, u saradnji sa Arheološkim institutom Frankfurta, nastavlja da radi na nalazištu. Međutim, radovi su otpočeli tek na njegovom na manjem delu.
Jedan od problema ostaje to što je veliki deo zemlje u rukama privatnih vlasnika, iako je Enver Rexha rekao da će dogovor o rešavanju ovog pitanja uskoro biti postignut.
Izgubljeni grad uništili Sloveni
Kao važna Ilirska naseobina, Ulpijana je od velikog kulturnog značaja za Albance, jer mnogi istoričari tvrde da Albanci vode poreklo od tog plemena. Tek kada su se Rimljani u 1. veku doselili, varošica se pretvorila u grad. U 4. veku Ulpijana je dobila status “municipium”, što je ime za grad drugog ranga po rimskoj klasifikaciji.
Jedno od glavnih nalaza istraživača su bili ilirski grobovi iz 1.veka. Dva skeleta pronađena na toj lokaciji, poslata su u Nemačku na analizu.
Ulpijana je porušena u varvarskim napadima koji su uzrokovali i pad Rimskog carstva. Goti su, na primer, oko 500. godine nove ere, uništili veći deo grada. Oko 518. godine, pogodio ga je zemljotres. Ulpijana je ponovo sagrađena u 6. veku pod imperatorom Justinijanom. Sudbinu Ulpijane kao velikog grada pokvarili su Sloveni kada su ga osvojili.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.