Ko koga šalje na 55. Bijenale
Venecijansko bijenale savremene umetnosti u 55. izdanju će, uz centralnu izložbu, predstaviti gotovo stotinu nacionalnih paviljona, među kojima su prvi put Bahami, Bahrein, Kosovo, Kuvajt, Maldivi, Obala Slonovače/Niger, Paragvaj, a očekuje se i Vatikan. Većina zemalja odredila je predstavnike, a neke su to učinile i pre nego što je za umetničkog direktora 55. Bijenala imenovan Masimilijano Đoni (Massimiliano Gioni), italijanski kustos i likovni kritičar koji je osmislio temu “Enciklopedijska palata”.
Francuska je, na primer, još početkom 2012. godine najavila da će je predstavljati Anri Sala, umetnik albanskog porekla koji živi u Parizu.
I većina zemalja na prostoru bivše Jugoslavije već je odredila umetnike koji će izlagati, a pojedine su, poput Hrvatske, objavile već i koncept izložbe.
Srbija, koja je nasledila nekadašnji jugoslovenski paviljon, još je u procesu izbora idejnog rešenja, a na pozivni konkurs pristiglo je 14 predloga (umetnici Vladimir Perić, Vladimir Nikolić, Siniša Ilić, Zoran Naskovski, Miloš Tomić, Vesna Pavlović, Biljana Đurđević, Nikola Džafo, Bogomir Doringer i Dorijan Kolundžija i kustosi Zoran Erić, Saša Janjić, Ana Nikitović i Miroslav Karić).
O izložbi u Paviljonu Srbije odlučuju komesar Maja Ćirić i Stručni savet (Dejan Sretenović, Darka Radosavljević Vasiljević, Milica Pekić, Stevan Vuković i Nikola Šindik), a prema navodima Ministarstva kulture, budžet je kao i proteklih godina - oko 100.000 evra.
Za razliku od Srbije, Hrvatska je već odlučila da će je predstavljati multimedijalna umetnica Kata Mijatović - projektom “Između neba i zemlje”, odabranim na predlog komesara Branka Franceschija. Njen rad, kako je rečeno na nedavnoj prezentaciji u Ministarstvu kulture, predstavlja "mapiranje zanemarene nesvesne dimenzije stvarnosti”, a zasnovan je na već postojećem višegodišnjem projektu arhiviranja snova putem kojeg autorka sakuplja, beleži i za svoj umetnički rad koristi snove drugih ljudi.
Rad Kate Mijatović jednoglasno je izabran između devet prijava pristiglih na konkurs Ministarstva kulture, a biće predstavljen u formi interaktivne ambijentalne instalacije u sali Tiziano, na oko 120 kvadratnih metara. Rad objedinjuje onlajn Arhiv snova, za koji je otvoren profil na Fejsbuku, sa video i fotografskom dokumentacijom projekata, te izvođenjem performansa na temu snova.
Hrvatski nastup, kako je saopšteno, koštaće oko 860.000 kuna (oko 120.000 evra), što je u okvirima dosadašnjeg budžeta za Bijenale.
Bosna i Hercegovina odlučila je još u decembru da će je predstavljati nagrađivani mladi umetnik Mladen Miljanović iz Banjaluke, a prilika će biti iskorišćena i za prezentaciju projekta D-0 ARK Underground, Bijenala savremene umetnosti u Konjicu, bivšem Titovom atomskom bunkeru.
Kustosi su Sarita Vujković i Irfan Hošić, a Veće ministara BiH odobrilo je da se za nastup u Veneciji izdvoji 180.000 maraka (oko 90.000 evra).
Makedoniju će, kako je saopštilo Ministarstvo kulture još polovinom novembra 2012, predstavljati Elpida Hadži-Vasileva, umetnica koja živi i radi u Brajtonu u Velikoj Britaniji.
Na konkurs je pristiglo još pet projekata, a pobednički (Koža je identitet i površina za projekciju, reprezentaciju duše) jednoglasno je izabrao žiri koji su činili istoričari umetnosti Vladimir Veličkovski i Konča Pirkovska i umetnik Žarko Bašeski. Makedonija deseti put učestvuje samostalno na Bijenalu, a organizator je ponovo Nacionalna galerija. Kustoskinja je Ana Frangovska koja je najavila multimedijalnu prezentaciju.
Slovenija još nije odlučila o predstavniku, a konkurs je završen još polovinom decembra 2012.
Među nacionalnim paviljonima koji će debitovati na 55. Bijenalu je kosovski, u kojem će se predstaviti Petrit Halilaj (1986), mladi umetnik koji živi na relaciji Kosovo-Nemačka-Italija. Njegova praksa, prema navodima kustoskinje Kathrin Rhomberg, duboko je zasnovana na konstantnoj potrazi za realnošću i mogućnostima njenog predstavljanja kroz umetnost. Halilajeva sećanja na detinjstvo u ruralnom kraju, iskustvo rata, razaranja, egzodusa i izbeglištva, u osnovi su njegovih refleksija na život.
Komesar kosovskog paviljona je Erzen Shkololli, direktor Nacionalne galerije Kosova.
Crna Gora još nije odredila predstavnika na 55. Bijenalu, a ovih dana za komesara je imenovana istoričarka umetnosti Nataša Nikčević, potpredsednica Društva istoričara umetnosti Crne Gore, članica odbora Odeljenja umetnosti Crnogorske akademije nauka i umetnosti i redakcije prvog crnogorskog časopisa za savremenu umetnost “Art centrala”.
Na 54. Bijenalu Crnu Goru je predstavljala Marina Abramović prezentacijom projekta “Obod i čiste vode”, a učestvovali su i Natalija Vujošević i Ilija Šoškić.
Predstavnici Ministarstva kulture najavili su da će detalji o učešću Crne Gore biti poznati do sredine marta, a prostor je obezbeđen, jer je to bio preduslov propisan propozicijama Bijenala.
Nemačku, čiji je paviljon na 54. Bijenalu proglašen najboljim, zahvaljujući posthumnoj izložbi Christopha Schlingensiefa, predstavljaće ovoga puta četvoro umetnika, među kojima je i Ai Weiei iz Kine. Tu su i Dayanita Singh iz Indije, Santu Mofokeng iz Južne Afrike i francusko-nemački umetnik Romuald Karmakar, a kustoskinja je Susanne Gaensheimer, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Frankfurtu.
Nemačka i Francuska su, inače, odlučile da razmene paviljone kako bi simbolično istakle važnost dijaloga koji politički uspešno vode kancelarka Angela Merkel i predsednik Fransoa Oland. Taj potez motivisan je i željom dve zemlje da istaknu viziju zajedničke evropske kulture u širem okviru globalne zajednice.
Veliku Britaniju predstavljaće Jeremy Deller, dobitnik prestižne Tarnerove nagrade 2004. godine za rad “Kofa sećanja” (Memory Bucket) o bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu, njegovom rodnom gradu u Teksasu i protestima protiv njegove politike.
Američki paviljon, koji tradicionalno takođe izaziva ogromnu pažnju, biće u znaku umetnice Sarah Sze, dok će Rusiju predstavljati Vadim Zakharov.
Australiju predstavlja Simryn Gill, Austriju Mathias Poledna, Kanadu Shary Boyle, Dansku Jesper Just, Finsku Terike Haapoja i Antti Laitinen, Island Katrín Sigurdardóttir, Irsku Richard Mosse, Japan Koki Tanaka, Liban Akram Zaatari, Holandiju Mark Manders, Novi Zeland Bill Culbert, Portugal Joana Vasconcelos, Škotsku Duncan Campbell, Corin Sworn i Hayley Tompkins, Španiju Lara Almarcegui, Švajcarsku Valentin Carron, Tursku Ali Kazma...
Zanimljivo je da je kustos belgijskog paviljona, u kojem će se predstaviti skulptorka Berlinde De Bruyckere, čuveni južnoafrički pisac i nobelovac J.M. Coetzee. Umetnica je sa njim radila na knjizi “All Flesh”.
Irak je najavio da se, posle debija 2011. godine, vraća u Veneciju, a predstaviće se grupnom izložbom u palati Dandolo, čiji će kustos biti Jonathan Watkins, direktor Ikon galerije u Birmingemu.
Izrael će predstavljati Gilad Ratman, najmlađi do sada umetnik koji u ime te zemlje učestvuje na Bijenalu u Veneciji. Bavi se pretežno videom.
U palestinskom paviljonu predstaviće se Bashir Makhoul i Aissa Deebi, multimedijalni umetnici koji se najvećim delom bave fotografijom, a često su tematski fokusirani na pitanja politike, kao i dijaspore i egzila.
Indonezija je najavila grupnu izložbu petoro umetnika na temu magije.
Venecijansko bijenale privuklo je 2011. godine za šest meseci više od 440.000 posetilaca, što je za gotovo petinu više nego 2009. Pojedinačno je najposećeniji bio italijanski paviljon.
Pod umetničkim vođstvom Biče Curiger, koja je osmislila koncept “Iluminacije”, 54. Bijenale je predstavilo rekordnih 89 nacionalnih paviljona (2009. bilo ih je 77) i 37 pratećih događaja širom Venecije, kao i 83 umetnika na centralnoj međunarodnoj izložbi, od kojih je 62 učestvovalo prvi put, a 35 je bilo žena.
Među više od 440.000 posetilaca, što je 18 odsto više nego 2009. godine, Bijenale su posetili i šefovi sedam država, uz 40 ministara i više od 20 ambasadora.
Četiri zemlje prvi put su učestvovale - Andora, Bangladeš, Haiti i Saudijska Arabija, a sedam se vratilo posle dužeg odsustva (Indija, Kongo, Irak, Zimbabve, Južna Afrika, Kostarika i Kuba).
Najboljim nacionalnim paviljonom proglašen je nemački, a Zlatnog lava za najboljeg umetnika na međunarodnoj izložbi “Iluminacije” dobio je Christian Marclay iz SAD. Srebrnog lava za najboljeg mladog umetnika dobio je Haroon Mirza iz Londona.
Specijalna priznanja dobili su litvanijski paviljon i švedska umetnica Klara Liden.
Zvezde svečane ceremonije na Đardinima bili su i dobitnici Zlatnog lava za životno delo - austrijski umetnik Franz West i američka umetnica Elaine Sturtevant, ispraćeni burnim aplauzima.
Fotografije sa 54. Bijenala nalaze se u Foto galeriji portala SEEcult.org
(SEEcult.org)