Vesti

Jeleni Stojanović nagrada Lazar Trifunović za 2012.

10. januar 2013.
SEEcult.org
Jeleni Stojanović nagrada Lazar Trifunović za 2012.
Jeleni Stojanović nagrada Lazar Trifunović za 2012.

Nagrada “Lazar Trifunović” za 2012. godinu dodeljena je Jeleni Stojanović za studiju “Situacionisti, omladinci i stripovi” povodom 26. Memorijala “Nadežda Petrović” u Čačku, čija je bila umetnička direktorka i selektorka. Najboljom izložbom u 2012. godini, prema oceni Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS), proglašena je “Zbirka slika druga predsednika” autora Nenada Radića, realizovana premijerno u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, a potom u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu.

Obe nagrade tradicionalno će biti uručene 14. januara u Kulturnom centru Beograda, na dan rodenja uticajnog srpskog istoričara umetnosti Lazara Trifunovića.

Žiri nagrade “Lazar Trifunović”, koji su činili Ljiljana Ćinkul, Aleksandra Mirčić i Dragan Bulatović, nagradio je Jelenu Stojanović za tekst koji je objavljen u publikaciji “Čitanka” 26. Memorijala “Nadežda Petrović”, održanog na temu “Dubok san”.

Za žiri je, kako je naveo u obrazloženju, prevladala ocena o ubedljivosti istorijske verifikacije jednog aktivističkog umetničkog pokreta, analizi istrajnosti njegovih ideja i mudrosti aktuelizacije problema “kolonizacije i spektakularizacije svakodnevice”.

Studija Jelene Stojanovć posvećena je jednom segmentu delovanja grupe Internacionala situacionista, aktivne u Evropi između 1957 i 1972. godine, njihovom kritičkom pristupu stvaralaštvu i životu, te naporima da se nađe efikasna društvena forma odbrane prava na individualizaciju svakodnevice.

Kako je autorka pronicljivo zaključila, postojalo je dobro rešenje u otporu hladnoratovskom diskursu u izvrnutoj retorici stripa, u izmeštenom kvadratu sa table popularnog konzumnog stripa koju je bilo moguće pretvoriti u oštar ironičan komentar ako se omladinci zapitaju šta tu nije po meri istorijske svesti i otkriju konzumerističku prevaru, istakao je žiri, dodajući da njenu studiju odlikuju i istraživačka pronicljivost i metodološka ubedljivost.

“Prvo stoji kao nekonformističko opredeljenje za predmet koji se držao na margini u odnosu na etablirane statuse nadrealizma ili egzistencijalizma. Drugo se potvrđuje u apsolutnom uvidu u kritičku istorijsku, socijalnu i estetičku nauku i njihove recepcije pokreta situacionista. Ono što je bila kritika hladnoratovskog diskursa, upotrebljivo je danas kao model kritike diskursa hladnog mira, a demonstrirano na poslednjem izdanju Memorijala Nadežda Petrović”, naveo je žiri.

Jelena Stojanović je i diplomirala kod profesora Trifunovića, na Katedri za modernu istoriju umetnosti na Odeljenju istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala iz istorije i teorije savremene umetnosti na Sorboni u Parizu.

Njeno polje specijalizacije su evropska i francuska posleratna umetnost i vizuelna kultura, avangardna i neo-avangardna umetnost, kritikalna muzeologija. Radila je kao kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao direktorka Handwerker Galerije (Itaka Koledž, SAD), kao profesorka istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, te na univerzitetima u Sidneju i u Koloradu, na Itaka Koledžu, Kornel Univerzitetu i Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.

Jedan je od recenzenata izdanja “Contemporary Art: Art Since 1970” (Brandon Taylor, Prentice Hall, New Jersey, 2005). Takođe, organizatorka je konferencije “Colonization of Everydayness: Cold War Histories” CAA u Atlanti 2005. godine.

Dobitnica je stipendija i počasti Gete instituta i Škole za teoriju i kriticizam Kornel univerziteta, a živi na relaciji Beograd-Itaka.

Žiri DIUS, koji su činili Dragana Palavestra, Danijela Purešević i Svetlana Petrović, odlučio je da nagradu za najbolju izložbu u 2012. godini dodeli dr Nenadu Radiću, docentu istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za izložbu “Zbirka slika druga Predsednika” i knjigu koja je prati “Pusen i petokraka”.

Izložba “Zbirka slika druga Predsednika” i prateća sveobuhvatna knjiga rezultati su autorovog višegodišnjeg istraživačkog poduhvata na polju istorije umetnosti, ali i političke i društvene istorije, koje obuhvata celovito sagledavanje zbirke umetničkih dela koja su činila deo ambijenta vile u Užičkoj broj 15, nekadašnjoj rezidenciji Josipa Broza.

Izložbe u Galeriji Matice srpske i u MIJ predstavljaju najznačajnija dela stranih i naših umetnika, izabrana po kustoskom principu reprezentativnosti, ali su one i smišljen i znalački subjektivni izbor autora izložbe, kojim je Radić izgradio širi društveno-istorijski okvir za tumačenje ukusa i ambicija samog vlasnika, Josipa Brota Tita, istakao je žiri.

Postavke u Novom Sadu i Beogradu, kako je navedeno, pripadaju onoj vrsti izložbi koje imaju produženo i kompleksno značenje. Njihova uloga je naučna, edukativna i reprezentativna.

“Autor izložbe uspeva da koristeći muzejski materijal ovaj sadržaj prevede u dinamičnu, dramaturški opravdanu izložbenu formu. Autorski rad dr Nenada Radića predstavlja primer funkcionalne prezentacije naučnih i teorijskih stavova široj publici sa ambicijom da je motiviše, edukuje i uputi u estetske i kulturološke probleme sopstvenog nasleđa. S druge strane ona opravdava savremeni pristup muzejskim postavkama koje objedinjuje projekcija prema prošlosti i budućnosti”, naveo je žiri DIUS-a.

Nenad Radić je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Odeljenju istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde predaje muzeologiju i istorijske modele muzealizacije. Bavi se istorijom i teorijom kolekcionarstva, kulturnom istorijom modernog doba, kao i modernom i savremenom umetnošću. Od 2002. do 2004. bio je kustos Likovne zbirke Josipa Broza Tita u MIJ.

(SEEcult.org)

Tagovi