Između propisanog i realnog
BIRN-ovo istraživanje sprovedeno u 11 gradova širom Srbije, uključujući Beograd i Novi Sad, pokazuje da zbog nesklada između različitih zakona, kao i nedostatka posebnih zakona za različite kulturne oblasti, većina kulturnih radnika nije osetila efekte dugoočekivanog Zakona o kulturi.
Pišu: Nemanja Čabrić i Jovan Ristić iz Beograda, Niša, Leskovca, Vranja, Požege, Starog Sela i Šapca; Branislava Lovre iz Novog Sada, Bele Crkve, Inđije, Bačkog Petrovca i Subotice; Peđa Popović iz Beograda.
Biblioteka u Leskovcu, gde živi preko 160 000 stanovnika, već 20 godina pokušava da dobije novi prostor. Ova biblioteka takođe nema novca da otkupi dovoljno knjiga, broj stručnjaka je nedovoljan, plate su prošle godine kasnile šest meseci, a čitaonica je toliko mala da na jednoj stolici sedi dvoje dece.
Otkako je u januaru 2012. stupio na snagu Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti, pred direktorkom Aleksandrom Samokal Jovanović nalazi se nemoguć zadatak.
Zakon propisuje standarde da biblioteka u gradu sa brojem stanovnika kao Leskovac mora da ima 2 800 kvadrata, a ova ima 700. Umesto dva miliona dinara za otkup knjiga koje im sada daje Ministarstvo kulture, biblioteka bi morala da ima 8,8 miliona, a umesto 24 stručna radnika, mora da ima 64 zaposlena.
„Zbog nedostatka sredstava nismo u mogućnosti da pratimo standarde, čak ni da im se približimo, a to su srpski standardi, predviđeni novim Zakonom o bibliotečkoj delatnosti koji je donet pre nekoliko meseci”, kaže direktorka Samokal Jovanović.
Ovaj nesklad između propisanog i realnog, ma koliko bio apsurdan, mogao bi se smatrati čak i uspehom srpskih zakonodavaca, zato što je ovo jedna od retkih kulturnih delatnosti koja je dobila poseban zakon, nakon što je 31. avgusta 2009. usvojen krovni Zakon o kulturi, koji je odlagan 17 godina.
Dve godine kasnije, kulturni radnici imaju brojne primedbe na njega. Po nekima je preambiciozan, po drugima ulazi u nepotrebne detalje, a više njih tvrdi da Zakon ne nudi fiskalne, ekonomske i carinske olakšice, dok je često u koliziji sa drugim važećim zakonima.
Jedna od ključnih primedaba je priroda Nacionalnog saveta koji ministru kulture ostavlja prevelike ingerencije.
Da bi se Zakon, koji je samo okvir, u punoj meri primenio, kulturni radnici iz raznih oblasti zahtevaju posebne zakone ili podzakonska akta kojima se uređuju pojedinačne kulturne delatnosti…Očekuje se da se zakonom ili uredbama pravno reguliše 11 oblasti, definisanih kao kulturna delatnost u Zakonu.
Do kraja prošle godine je usvojeno samo pet posebnih zakona, ali se ni oni ne primenjuju, bilo zbog toga što je datum početka primene odložen za početak 2012, ili zato što još nedostaju neophodna podzakonska akta, ili su nerealni i ne mogu se primeniti u praksi, što pokazuje slučaj biblioteke u Leskovcu.
U fazi nacrta su još tri posebna zakona čiji je proces pisanja zamrznut ili zbog promena sastava ministarstva kulture, ili zato što ponuđena rešenja nisu odgovarala zahtevima struke, ili zbog pobune onih kojima je država namenila ulogu finansijera.
Najzad, Zakon je predvideo da se godinu dana nakon stupanja na snagu izradi i Strategija razvoja kulture koja bi dala glavne smernice i prioritete razvoja i kriterijume izbora projekata, a na osnovu koje bi se u unutrašnjosti razvijale lokalne strategije. Ni ona nije usvojena.
Za to vreme, kulturne institucije funkcionišu po starim, neusklađenim zakonima od kojih neki datiraju iz 90. godine, ili su na snazi uredbe donete ad hoc pre usvojenog Zakona, pa mnogi ne znaju kako da se ponašaju u svojevrsnom pravnom haosu.
Dobar primer takvog haosa daju organizatori kulturnih manifestacija koji, na primer, ne znaju kako da primenjuju propise o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ivan Blagojević živi u pravom košmaru kad je reč o organizovanju međunarodnog džez festivala Nišvil, čiji je direktor. Više je nego apsurdno, kaže on, da za strane izvođače treba da plati doprinose za penzijsko, socijalno i zdravstveno osiguranje.
U junu prošle godine, poreska inspekcija mu je blokirala račun jer nije platio penzioni doprinos za strance. Samo šest dana pre nego što će u avgustu početi festival, račun je odblokiran, jer je drugostepena komisija uvažila žalbu festivala da taj porez ne mora da plaća.
Ovaj slučaj je tipična posledica nedostatka jasnih poreskih pravila i njihovog različitog tumačenja, ali i problema u vezi sa regulisanjem dvostrukog oporezivanja sa drugim zemljama, dok ne postoji nikakav zakon koji bi posebno ili makar delimično regulisao materiju muzičkih manifestacija.
“Primetio sam da većina direktora kulturnih manifestacija i ustanova zbog stalnog straha državi plaća sve što se od njih traži…ne brane festival od takvih vrsta otimačina. Lakše je platiti to što se traži jer ste onda zaštićeni…“, kaže direktor Blagojević. Pri svemu tome, kaže Blagojević, država se u sopstvenom tumačenju zakona „vadi na (pojedinačne) ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa drugim zemljama“ koji predviđaju raznolika rešenja i formulacije, pri čemu su „neki zaključeni u doba SFRJ, drugi u doba Savezne republike Jugoslavije, treći u doba Srbije i Crne Gore, a četvrti u doba Srbije.“
Umesto da se bavi tematikom festivala, Ivan Blagojević se bavi proučavanjem finansijskih zakonskih odredaba i zato se zalaže da se jasno zakonski reguliše oblast festivalske delatnosti.
Biljana Zdravković, predsednica Asocijacije međunarodnih festivala umetnosti Srbije, dodaje: “Situacija je alarmantna zato sto se u različitim sredinama, u različitim finansijskim organizacijama, u različitim agencijama, službama i komisijama kontrole, i konsekventno u slučaju različitih revizora i inspektora, odredbe tumače različito, pa je samim tim zabuna veća”.
Biljana Zdravković dodaje da su izvođačke umetnosti, pa tako i festivali, kao sasvim posebna umetnička i kulturna kategorija, ostali na rubu interesovanja zakonodavaca.
Ministarstvo: Postojeći zakoni efikasni
BIRN: Iz kog rаzlogа je Nаcionаlnom sаvetu zа kulturu Zаkonom nаmenjenа sаmo sаvetodаvnа ulogа, а ne i moć odlučivаnjа kаo što je npr. slučаj sа Sаvetom zа obrаzovаnje?
Ministarstvo kulture: Nаcionаlni sаvet zа kulturu je po prvi put formirаn u nаšoj prаksi i on je usаglаšen sа ulogom koju ovаkvа telа imаju u većini evropskih zemаljа i ne trebа gа mešаti sа drugim telimа iz drugih oblаsti, kаkvo je i obrаzovаnje.
BIRN: Štа će još, sа аspektа donošenjа prаvne regulаtive, Ministаrstvo učiniti u nаrednom periodu?
Ministarstvo kulture: Dа bi kompletnа oblаst kulture bilа zаkonodаvno zаokruženа preostаje dа pripremimo još Zаkon o muzejimа, Zаkon o nepokretnim kulturnim dobrimа i Zаkon o kulturnom nаsleđu.
BIRN: Koliko će oblаsti nаvedenih u zаkonu kаo kulturnа delаtnost dobiti posebаn Zаkon, i koje su to oblаsti? Nа koji nаčin će biti regulisаne oblаsti koje neće regulisаti posebаn zаkon?
Ministarstvo kulture: Nаkon donošenjа Zаkonа o kulturi, Nаrodnа skupštinа Republike Srbije donelа je sledeće zаkone: Zаkon o zаdužbinаmа i fondаcijаmа, Zаkon o bibliotečko-informаcionoj delаtnosti, Zаkon o stаroj i retkoj bibliotečkoj grаđi, Zаkon o obаveznom primerku publikаcijа, Zаkon o kinemаtogrаfiji i ovih dаnа ide nа skupštinu i očekujemo dа ovog mesecа bude i usvojen Zаkon o аrhivskoj službi i аrhivskoj grаđi.
Svаki od ovih zаkonа nа moderаn, efikаsаn i sа evropskom prаksom usаglаšen nаčin uređuje rаzličite oblаsti u kulturi. Pored togа doneto je više desetinа izuzetno znаčаjnih podzаkonskih аkаtа iz oblаsti kulture.
Nastavci:
Prevelike ingerencije ministra
Nesklad sa postojećim zakonima
Čekajući posebne zakone – izdavaštvo u haosu
Pozorišta bez zakona
Kultura i politika
*Istraživanje je realizovano u okviru produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.
