Iz loma u kontinuitet

Ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac ponovio je 10. maja da će Narodni muzej, koji nema stalnu postavku već 11 godina zbog rekonstrukcije, biti ponovo otvoren do kraja mandata nove vlade.

Otvarajući izložbu srpskog impresionizma iz prve dve decenije 20. veka, koja je priređena povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata i 170-godišnjice Narodnog muzeja, Tasovac je rekao da će otvaranje te nacionalne ustanove biti izraz potrebe da se "iz epohe lomova uđe u epohu kontinuiteta, toliko normalnu i podrazumevajuću kada je ima, a toliko tragičnu i razornu kada je nema”.

Tasovac je rekao da je Srbija osnivanjem Narodnog muzeja pre 170 godina dobila šansu da “sistematski i dugoročno sagledava svoju kulturu kroz prizmu evropske istorije i estetike”.

Tasovac je rekao da će otvaranje Narodnog muzeja biti “mera saglasnosti društva da bude podjednako i deo evropske civilizacije i poklonik sopstvene kulture i istorije”, ali je naglasio i da to treba da bude “manir, a ne podvig”. Podsetio je i da su mnogi velikani srpske istorije i kulture živeli u saglasju s nacionalnim i evropskim vrednostima, ne ulažući bilo kakav poseban trud.

Svečanom otvaranju izložbe “Svetlost u mraku Prvog svetskog rata – vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma u Srbiji” prisustvovala je i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, predsednik UO Fondacije Narodnog muzeja Ivo Lozica, kao i princ Aleksandar Karađorđević i sa suprugom Katarinom, princeza Jelisaveta Karađorđević…

Posetioci će u naredna četiri meseca u adaptiranom galerijskom prostoru na prvom spratu moći da vide radove impresionista u Srbiji iz zbirki Narodnog muzeja, kao i iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Spomen-zbirke Pavla Belјanskog u Novom Sadu, Umetničke galerije “Nadežda Pertović” u Čačku i privatnih kolekcija.

Među njima su dela Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića, čiji su životi i umetnost svetlosti trajno prepleteni sa užasima i mrakom Velikog rata.

        Nadežda Petrović, Gračanica - Kosovski božuri, 1913.

Ti umetnici ujedno su učinili i iskorak ka savremenom umetničkom izrazu i njihov umetnički opus predstavlјa početak moderne u Srbiji. Podstaknuti zaostavštinom izvornog impresionizma, razvili su autentičan umetnički izraz i time su, kako je navela autorka izložbe Ljubica Milјković, “ozarili doba posrnuća, sunovrata i mraka civilizacije”.

Predstavlјajući slikarstvo koje nastaje i traje uprkos ratnim nedaćama, izložba “oslikava stvaralačku snagu i kreativnost koje bez obzira na okolnosti nalaze svoj put”, ukazujući na načine na koje “umetnik sagledava trenutak u kojem stvara, kako umetnost okreplјuje ili prkosi”.

        Kosta Miličević, Ostrvca kraj Krfa, 1918.

Narodni muzej, prema rečima v.d. direktora Bojane Borić Brešković, čuva više od 400.000 eksponata koji, kako je istakla na svečanosti, predstavljaju “najznačajnija i najreprezentativnija svedočanstva o istorijskom i kulturnom razvoju na području Srbije”.

Narodni muzej stoga s nestrpljenjem očekuje “jasno nagovešten konačni podsticaj” kako bi bogatstvo koje čuva došlo do punog izraza u obnovljenom prostoru.

         Milan Milovanović, Plava vrata, 1917.

Osnovan 1844. godine ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, Narodni muzej nema stalnu postavku od 2003. godine, kada je zatvorena zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje muzejskog blaga.

Do sada se odustalo od dva projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja – arhitekte Milana Rakočevića i potom Vladimira Lojanice, a u vreme bivšeg ministra kulture Bratislava Petkovića najavljeno je jeftinije i brže rešenje sanacije.

Planirani rok je 2016. godina, do kada bi bila obavljena sanacija krova, vodovoda i kanalizacje, izložbenog prostora i Centra za konzervaciju, kao i depoa i radnog prostora.

Ponovno otvaranje Narodnog muzeja obećao je nedavno i premijer Aleksandar Vučić, predstavljajući ekspoze.

“Obećavam da će ova Vlada Srbije konačno obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike, koji na sramotu svih nas stoji zatvoren deceniju”, rekao je Vučić, dodajući da ga je, kao roditelja, stid što u Srbiji žive deca koja nisu imala prilike da vide Narodni muzej.

“Uostalom, da pitam i nas poslanike, ministre ili koga već hoćete, da li znamo gde se danas čuva Miroslavlјevo jevanđelјe. Verujte mi da 90%, pretpostavlјam, ne bi znalo, a svako dete kada smo mi išli u školu znalo je tačno mesto u Narodnom muzeju gde može da ga vidi”, rekao je Vučić, koji nije pomenuo u ekspozeu i Muzej savremene umetnosti, takođe zatvoren već godinama zbog rekonstrukcije.

Rekonstrukcija Narodnog muzeja prvobitno je trebalo da bude obavljena prema projektnom rešenju autorskog tima na čelu sa arhitektom Milanom Rakočevićem, a potom je, na osnovu javnog konkursa, 2010. godine odabran novi predlog proces rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja -  prema idejnom rešenju arhitekte Vladimira Lojanice. Taj projekat  praktično nije ni započet zbog nedostatka novca, a predviđao je veliko stepenište na ulazu sa Trga republike, te dogradnju četvrtog, dvostepenog nivoa planiranog za modernu umetnost, kao i zastakljene kupole na vrhu zgrade i podzemnog depoa.

*Foto: Narodni muzej

(SEEcult.org)