Ima li još sedme jugoslovenske republike?

Uloga i značaj muzike u kulturi otpora na postjugoslovenskom prostoru od 80-ih do danas tema je dokumentarnog TV serijala Borderland Soundtrack autorke Brankice Drašković, koji počinje da se emituje 5. marta na Drugom programu Radio-televizije Srbije, a traga za konturama takozvane sedme republike – samonikle pop kulturne sfere u regionu, koja nije ostala neoštećena u ratnim 90-im, ali čiji duh i danas živi.

Inspirisan knjigom “Sedma republika” Ante Perkovića o popularnoj kulturi u jugoslovenskom raspadu, serijal je sniman tokom 2016. i 2017. godine u produkciji udruženja Kontraplan, uz učešće tri generacije muzičara koji daju različite primere nepristajanja pojedinaca na nametnute identitete i kolektivne snove od 80-ih do danas.

Prateći hronološki tok događaja od 80-ih godina, preko raspada SFRJ i uspostavljanja novih političkih, etničkih i kulturnih razgraničenja u njenom geografskom okviru, do aktuelnih prilika, serijal “Borderland Soundtrack” kroz deset polusatnih tematskih emisija - kombinacijom ličnih sećanja, iskustava i stavova protagonista, predstavlja različite primere angažovanosti muzičara koji nisu pristali na zatvaranje u nacionalne kulturne obrasce i nisu odustali od malih ličnih borbi za bolji i pravedniji svet. Takođe, serijal pokušava da otkrije i razloge poraza tih vrednosti, uz poruku da od osvajanja granica slobode ne treba odustajati.

Među više od 70 muzičara, teoretičara, pisaca i novinara iz Beograda, Novog Sada, Zagreba, Pule, Rijeke, Splita, Zadra, Sarajeva, Zenice, Ljubljane, Maribora, Kopra, Skoplja, Berlina… u serijalu učestvuju: Darko Rundek, Zoran Kostić Cane (Partibrejkers), Srđan Gojković Gile (Električni orgazam), Koja (DisciplinAKitchme), Zoran Predin (Lačni Franz), Mirko Srdić (Elvis J. Kurtović), Aleksandar Stojković ST (Goribor), Edo Maajka, Damir Avdić, Marko Šelić Marčelo, Sara Renar, Boris Vlastelica (Repetitor), Mile Kekin (Hladno pivo), Vasko Atanasoski (Bernays Propaganda), Nenad Marić (Kralj Čačka), Mitja Velikonja (kulturolog), Branimir Slijepčević Brada (Art & Music festival), Gregor Tomc (sociolog, osnivač Pankrta), Ana Hofman (etnomuzikološkinja), Petar Janjatović (novinar i publicista), Ana Martinoli (teoretičarka medija), Ante Perković (novinar, publicista i muzičar, 1973-2017), Selvedin Avdić (novinar i pisac), Igor Bašin (novinar i publicista), Aleksandar Dragaš (muzički novinar), Rüdiger Rossig (novinar i publicista iz Berlina), Vladimir Arsenijević (pisac), Dragan Markovina (istoričar), Boris Dežulović (novinar i pisac), Predrag Lucić (novinar i pisac, 1964-2018), zatim članovi grupa Kanda, Kodža i Nebojša, Let 3, KUD Idijoti, TBF, Goblini, Atheist Rap, Darkwood dub, Dubioza kolektiv, Jarboli, Billy Andol, kao i članovi/ce samoorganizovanih horova Kombinat, Raspejani Skopjani, Horkestar i drugi.

Svaka od epizoda serijala “Borderland Soundtrack” naslovljena je jednom od pesama koje simbolički ocrtavaju problematizovanu tematsku celinu (Kao da je bilo nekad, Ledeno doba, Odjava programa, Buka u modi, Ja sjećam se, Sjajne niti, Nostalgična, Padaj silo i nepravdo, Demokratija i Rokenrol snovi).

Prva epizoda “Kao da je bilo nekad”, nazvana pesmom Ekatarine Velike sa albuma “S vetrom u lice” (1986), posvećena je početku kraja jugoslovenske zajednice na prelasku iz sedme u osmu deceniju 20. veka, koji je obeležen procvatom liberalnih ideja i najzanimljivijim periodom u istoriji dotadašnje popularne kulture, naročito u oblasti muzike. Iako je narativni tok te samonikle duhovne pop sfere imao drugačiji pravac od onog kojim se odmotavalo istorijsko klupko političkog života šest jugoslovenskih republika, razvoj događaja krajem 80-ih godina stavlja generacijski krik potrage za slobodom pred veliko iskušenje.

Ante Perković

Prema rečima autorke, serijal nema pretenzija da nameće bilo kakav okvir nostalgičnog putovanja kroz izgubljeni duh vremena, već kritički propituje sociološki aspekt povezanosti muzike sa društvenim procesima, kao i njen emancipatorski potencijal u razvijanju kritičke svesti. U širem kontekstu, govori o nepristajanju pojedinaca na nametnute identitete i uniformnost mišljenja kakvo nameću kolektivni snovi, sveopšti teror politike, populizam i spektakularizovana društvena stvarnost. Posmatrano u kontestu Balkana, serijal predstavlja i svojevrsno svedočanstvo o antinacionalističkom diskursu muzičara. Ističe važnost razvoja društva na individualnoj, a ne na kolektivnoj svesti koja je podupirala konfliktnu prošlost i još uvek je podgreva kroz strah, kako od fizičkih granica, tako i onih nevidljivih, stvorenih u glavama ljudi.

“Granice ne moraju da budu prepreke, već mogu da predstavljaju nadu da je izvan njih sve drugačije i ohrabrujuće. Zato je poruka serijala da se ne odustaje od osvajanja granica slobode i potrage za identitetom koja sebe traži u odnosu na one vrednosti koje smo u međuvremenu izgubili! Sloboda nije datost i zato se mora stalno osvajati i potvrđivati!”, smatra Brankica Drašković, dugogodišnja novinarka i autorka niza dokumentarnih filmova, TV reportaža i emisija, među kojima su i muzički dokumentarci “Boje: Prvi pravi ženski zvuk”, “Meškarke” i “Maske” (o piscu i muzičaru Slobodanu Tišmi), višestruko nagrađivani na međunarodnim festivalima.

Učesnici serijala pokušavaju da odgovore, između ostalog, i zašto je izostala jača artikulacija najobrazovanije i najprogresivnije generacije Jugoslovena u pružanju otpora nacionalizmu, navela je Brankica Drašković za SEEcult.org.

Prema njenim rečima, činjenica je da je po sredi bilo svesno odvraćanje pogleda i interesa generacije od politike.

“Oni koji su kritički promišljali vreme i prostor su bili u manjini, mada su i oni više bili okrenuti ka nekim svojim kulturnim enklavicama, nego što su želeli da vide grudvu koja se godinama valjala iz brega. Bilo je tu i, kako jedan od sagovornika kaže ‘histeričnog slepila’, neprihvatanja nadolazećeg zla zbog vere u mirno rešenje jugoslovenske krize, uprkos brojnim indikatorima  koji su ukazivali na to da nas političari vode u krvoproliće. Neki su posrnuli, neki su zanemeli i otišli, znamo tu priču. Dakle, kao transteritorijalna i neograničena u dolazećim vremenima nacije i prekrajanja granica ‘sedma republika’ nije prošla neoštećeno, ali je njena nevidljiva nit, ipak, ostala neprekinuta povezujući u svom imaginarijumu i dalje one pojedince koji nisu pristali na zatvaranje u nacionalne kulturne obrasce i nisu odustali od svojih malih ličnih borbi za bolji i pravedniji svet”, navela je Brankica Drašković.

Cane

U seriji je akcenat na antiratnim projektima i pojedinačnim istupima u pružanju otpora nacionalističkom i patriotskom zanosu tokom 90-ih, govori se i o angažmanu na uličnim protestima i turnejama koje su kroz muzičke događaje animirale mlade da izađu na izbore i učestvuju u rušenju režima Slobodana Miloševića u Srbiji, o ponovnom povezivanju rascepkanog kulturnog prostora, kao i o primerima angažovanosti koji su bili u funkciji odbrane i afirmaciji onoga u šta kao ličnosti veruju, a što nije bilo u spektru dnevne politike.

Takođe, analizira se i političnost u muzici danas i zašto se Balkan u tom kontekstu smatra “Afrikom Evrope”.

“Zašto je, bez obzira na slobodu koju muzičari imaju da u stihovima kažu sve otvoreno bez metafora i kritikuju bilo koga, njihova oštrica sve tuplja nego ranije kada je postojala jača cenzura? Ko i u kakve svrhe zloupotrebljava njihovu angažovanost i poruke koje šalju? U jednoj epizodi se govori i o reaktuelizaciji revolucionarnih i partizanskih pesamana i fenomenu samoorganizovanih horova poput Horkestra iz Beograda, Kombinata iz Ljubljane, ili Raspejanih Skopjana, koji već godinama unazad ukazuju na važnost muzičkog udruživanja u ‘glasnom’ izražavanju otpora, upućivanju društvene kritike, ali i pozivanja na solidarnost na postjugoslovenskom prostru”, navela je Brankica Drašković.

Priča o “sedmoj republici” se, prema njenim rečima, nastavlja i postojaće dok god bude pojedinaca koji budu osećali određenu vrstu pripadništva istinskim vrednostima koje nije vezano za bilo kakve vremenske, pa ni geografske odrednice.

Darko Rundek u serijalu poentira definiciju “sedme republike” upravo naglašavajući činjenicu da ono što je novi talas činilo posebnim i što mu je dalo suštinu i lepotu jeste to što nije bio jugoslovenski, nego svetski, jer se njegovi akteri svojim stihovima nisu obraćali Jugoslovenima, nego ljudskoj vrsti.

“U pitanju je dakle pripadnost mnogo široj zajednici od nacionalne, a to je lepa i poučna poruka za ova naša društva koja su i dalje opsednuta zatvaranju u nacionale torove”, navela je Brankica Drašković.

Aleksandar Stojković ST / Goribor

Kao dobar primer teze da “sedma republika” i danas živi, ona je navela grupu Goribor, iako nažalost više ne postoji.

“To što je Goribor, zahvaljujući pre svega Zdenku Franjiću, Art & Music festivalu u Puli i još nekim pojedincima koji su im omugućili da snime album za Dancing Bear i da steknu afirmaciju prvo u Hrvatskoj, pa tek onda da ih primete u Srbiji, podsetilo je na neka prošla vremena kada su diskografske kuće, novinari i cela ta infrastruktura sarađivali, ne razmišljajući ko odakle dolazi”, rekla je Brankica Drašković, navodeći kao primer te povezanosti koja se spontano i sama od sebe dogodila i današnju kantautorsku scenu u regionu, bez obzira na činjenicu što ona ne može da dobaci do neke šire popularnosti.

U tome bi mogli da pomognu mediji, ali tradicionalni, nažalost, i dalje zadovoljavaju potrebe najširih masa, dodala je Brankica Drašković.

“Njih ne interesuje ova vrsta muzike o kojoj govorimo. Njihova podrška bi morala biti veća, ali mislim da to više i nije toliko strašno kao nekada kada su oni bili glavni izvor informisanja. Danas protok informacija ide uglavnom preko alternativnih medija, YouTube kanala i društvenih mreža, tako da svako može doći do onoga što ga zanima”, dodala je ona.

Na pitanje kako objasniti današnju opsednutost mlade publike za pevačima kao što je Marko Perković Tompson ili za novim narodnjacima, Brankica Drašković kaže da se poslednja epizoda serijala kratko osvrće i na taj fenomen kao deo priče o širem kontekstu.

“Jedan sagovornik kaže kako je čuo od prijatelja da im ‘dete krišom sluša rokenrol jer ostali u školi smatraju da je to papanska muzika’. Nažalost, ne bi trebalo kriviti decu za to, već sistem društvenih vrednosti u kojima su odrastali. Sad već imamo nekoliko izgubljenih generacija, koje su odrastale na posledicama ratova, nacionalizama, mržnje, tog strahovitog udara zapadnog kapitala koji je kroz marketing prodavao neke svoje vrednosti i koje su oni, nažalost, prihvatili kao svoje”, navela je Brankica Drašković, koja se novinarstvom bavi od 1991. godine, a radi kao docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Damir Avdić

Premijerno prikazivanje serijala “Borderland Soundtrack” počinje 5. marta na Drugom programu RTS-a u 22.30 časova (reprizno na RTS 1 u 00.20).

Gledaoci u regiji i šire moći će da prate serijal na kanalu RTS svet/RTS satelit sredom u 22 sata. Internet striming (sajt RTS, OTT platforma RTS planeta i drugi portali) biće u zakazanim terminima.

Fotografije sa snimanja serijala moguće je naći na Fejsbuk strani serijala Borderland Soundtrack.

(SEEcult.org)