Hronični i akutni problemi istoričara umetnosti

Položaj istoričara umetnosti u Srbiji godinama je nezavidan, a tranzicija i brojne krize, uključujući najnoviju finansijsku, dodatno su otežali pojedine hronične probleme, uključujući slabe šanse za zaposlenje, pokazala je 8. aprila tribina u Domu omladine Beograda (DOB), sa koje je studentima istorije umetnosti savetovano i da ne odustaju od poziva koji su izabrali, a vlastima poručeno da je neophodna dugoročna obrazovno - kulturna strategija, koja bi afirmisala nauku i kulturu kao strateške resurse društva.

Položaj istoričara umetnosti u Srbiji godinama je nezavidan, a tranzicija i brojne krize, uključujući najnoviju finansijsku, dodatno su otežali pojedine hronične probleme, uključujući slabe šanse za zaposlenje, pokazala je 8. aprila tribina u Domu omladine Beograda (DOB), sa koje je studentima istorije umetnosti savetovano i da ne odustaju od poziva koji su izabrali, a vlastima poručeno da je neophodna dugoročna obrazovno - kulturna strategija, koja bi afirmisala nauku i kulturu kao strateške resurse društva.

Istoričarke umetnosti Lidija Merenik, Borka Božović i Irina Subotić, kritički su se osvrnule na status te profesije koji je dodatno otežan finansijskom krizom, dajući istovremeno niz saveta okupljenim studentima, kojima je novi tribinski ciklus DOB-a i posvećen, a do kraja aprila obuhvatiće prezentacije studentskih diplomskih radova.

Profesorka Lidija Merenik sa Katedre za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu ocenila je da je sve veći problem istoričara umetnosti realizacija karijere, odnosno mogućnost primene znanja studenata istorije umetnosti.

“Ima jako puno problema, akutni su i sve gori i gori, a sada je najgori nezaposlenost istoričara umetnosti”, rekla je Lidija Merenik, navodeći da to smatra najvećim neuspehom društva koje pledira da ima kulturnu politiku.

Navodeći da su istoričari umetnosti apostrofirani kao jedna od najneprofitabilnijih grana već dugo, ona je rekla i da godinama već traži da se smanji broj studenata na Katedri za istoriju umetnosti.

Istoriju umetnosti svake godine upiše najmanje 70 novih studenata, iako godišnje svega par njih uspeva da se zaposli u struci ili van nje.

Kao drugi veliki problem, Lidija Merenik je navela odsustvo dugoročne obrazovno - kulturne strategije, zbog čega se istoričari umetnosti istiskuju iz grana delatnosti koje su za njih legitmne. Između ostalog, ne mogu da predaju likovnu kulturu u osnovnim školama, dok imaju po zakonu to pravo u srednjim.

Promena tog stanja, prema njenim rečima, morala bi da bude predmet šire akcije, uz pomoć moćnije grupe kolega u svim institucijama.

Lidija Merenik ukazala je i na problem “vrlo nasilnog uterivanja u reformisano školstvo, bez postojanja infrastrukture, odnosno materijalne baze koja može to da izvede”.

“Naš budući program, koji će biti reformisan, podrazumeva jednosemestralne kraće predmete sa manje obimnom literaturom, ali nemamo čak ni video bimove, ne finansiraju se ni autobusi da se vide spomenici kulture... Najdalje što odemo je u Novi Sad”, rekla je ona.

S obzirom na reformu školstva, koja podrazumeva i da profesori treba da napišu udžbenike, Lidija Merenik rekla je da ne vidi, međutim, ko će to finansirati.

“Jedva čekam da napisem udžbenik, ali ne vidim ko će mi obezbediti sredstva, a zakonska obaveza je da ga uradim do 1. januara 2011. godine”, rekla je ona, ocenjujući da je nužna i reforma literature, nastave i gradiva.

“Svi ovi problemi utiču na dignitet budućeg istoričara umetnosti. Ne može se povećati standard jedne profesije bez visokih rezultata”, rekla je Lidija Merenik.

I Borka Božović, umetnička direktorka galerije “Haos”, podržala je ideju uvođenja istorije umetnosti u osnovne škole i povećanje broja časova o umetnosti, ističući da bi nauka i kultura trebalo da postanu strateški resursi razvoja.

“Šta reći o statusu istoričara umetnosti u društvu koje je u tranziciji ne 15, već 200 godina - od postanka srpske države, i nikad da uhvati normalan korak sa svetom”, rekla je Borka Božović, navodeći kao primer da se u Francuskoj istorija umetnosti uči pet sati nedeljno u osnovnim školama, jer se smatra da je obrazovanje u toj oblasti važno.

Napominjući da je, iako pripada strukturama koje su danas na vlasti, uvek imala kritičku svest da kaže šta joj smeta, Borka Božović je ocenila da je neophodno vršiti pritisak na vlast, jer “i danas imamo vladu koja nema nauku i kulturu kao strategiju za razvoj društva”.

“Ova tribina treba da bude samo početak za javni pritisak da se istoričari umetnosti upotrebe za razne vrste poslova”, rekla je Borka Božović, napominjući da posao nije bilo moguće lako naći ni kada je ona diplomirala.

Najpre je radila u Arhivu, a kada su joj ponudili, uzela je 24 lična dohotka i, kako je rekla, usudila se da za te pare otvori galeriju koja je danas jedna respektabilna institucija kulture.

Izražavajući uverenje da je koncept galerije “Haos” uspeo zato što je specijalizovana (za crtež), Borka Božović je ocenila da društvu inače jako nedostaju specijalizovane institucije kulture.

Prema njenim rečima, uspela je, između ostalog, i zato što je imala podršku kolega iz struke da napišu tekst, otvore izložbu i realizuju projekte, što i dalje čine.

Navodeći da ima mnogo poslova koje mogu da rade istoričari umetnici - kao savetnici, menadžeri, konsultanti, turistički vodiči.., Borka Božović savetovala je mladima i da se angažuju povezivanjem u regionu preko projekata, budući da se i praksa u Evropskoj uniji zasniva na principu projekata.

“Od Biroa ćete teško dobiti posao. Sami morate da se probijete”, rekla je ona, ukazujući i na važnost podrške medija promeni sadašnjeg stanja, kao i većeg prisustva istoričara umetnosti i uopšte ljudi iz kulutre u javnim glasilima, s obzirom da je, kako je rekla, mnogo puta bila zapanjena pitanjima i neznanjem pojedinih novinara.

I Irina Subotić ocenila je da je potrebna sistematičnija borba za bolji status istoričara umetnosti, što podrazumeva i strategiju države, ali je ukazala da, dok to traje, treba razmišljati šta je to što se još može uraditi.

“Katedra se prilagodila potrebama savremenog društva, to nije više uska grana, oslonjena samo na istraživanje, ali nedostaje staleška organizacija koja bi stala ispred nas, jer Društvo istoričara umetnosti kao da ne postoji”, rekla je Irina Subotić.

Ona je poručila mladima i da moraju naći puteve za zajedničko delovanje da ne bi bili marginalizovani, a ako ništa drugo, onda bar da se više čuje o problemima sa kojima se suočavaju.

Takođe, poručila im je da ne odustaju od istorije umetnosti, jer je ona potrebna društvu i narodu.

Istoričar umetnosti i glavni urednik portala SEEcult.org Miroljub Marjanović pozvao je u diskusiji zainteresovane studente da se angažuju pisanjem tekstova za SEEcult.org - kako bi sticali iskustva ili izneli neke ocene koje ne mogu da objave u klasičnim medijima, a podsetio je da je i njegova generacija prva profesionalna iskustva stekla pisanjem za studentski časopis “3 + 4”.

Moderator tribine Nenad Daković najavio je nastavak ciklusa gostovanjem diplomiranih studenata, počev od Irene Šimić, koja će 9. aprila predstaviti diplomski rad “Informatički karakter savremene umetnosti", čija se osnovna ideja nadovezuje na diskurs o kraju umetnosti, odnosno kraju modernističkog narativa u umetnosti.

Za 16. april najavljen je Viktor Popović, koji će predstaviti diplomski rad "Kunstkamera Petra Velikog u Sankt Petersburgu", dok će Draško Roganović govoriti 23. aprila o stripu i vizuelnoj kulturi, a rad ”Nacizam i moderna arhitektura" Bojana Antića, najavljen za 30. april, predstaviće analizu nacističke represije i kritike avangardnih ideja i pokreta u arhitekturi početkom 20. veka.

(SEEcult.org)