Granice umetnosti i publike
Umetnica Marina Abramović izazvala je kontroverzne reakcije kao umetnička direktorka gala večeri Muzeja moderne umetnosti u Los Anđelesu (MOCA), koju je nazvala “Manifest života umetnika” (An Artist’s Life Manifesto), uz učešće muzičarke Debi Hari (Deborah Harry) i više od 80 performera, odabranih na audiciji. Strogo čuvan u tajnosti, scenario večeri na kojoj MOCA tradicionalno prikuplja priloge za buduće projekte, osigurao je tom muzeju višemesečnu pažnju javnosti, s obzirom da se strasti i dalje ne smiruju.
Na gala večeri MOCA okupilo se 12. novembra više od 750 zvanica, među kojima su bili umetnici, kolekcionari, filmske zvezde, modne ikone, predstavnici džet seta, pa i političari...
Mesto je koštalo 2.500 dolara i više, a posetioci su imali priliku da jedu uz glave performera koje su virile iz rupa na stolu pored njihovih tanjira.
Obučena u beli, laboratorijski mantil, kakav je ponuđen i zvanicama, Marina Abramović je publici pročitala manifest o životu umetnika i potrebi podrške umetnosti. Njene reči ponavljali su kao u nekom ritualu mladi performeri.
Marina Abramović je u završnici sa Debi Hari, kao specijalnom gošćom, koja je prethodno odvojeno nastupila, isekla torte napravljene u obliku njihovih nagih tela u prirodnoj veličini.
Posetioci su imali priliku i da jedu za okruglim stolovima u čijoj su sredini ležali nagi performeri ispod skeleta, kao u jednom od poznatih performansa Abramovićeve, koja je karijeru počela ranih 70-ih u Beogradu.
Uoči gala večeri MOCA, u pojedinim medijima i na internetu pojavile su se i kritike koncepta tog događaja, pre svega u vidu polujavnog pisma čuvene plesne umetnice i koreografkinje Ivone Rajner (Yvonne Rainer) koja je ocenila da je reč o grotesknom spektaklu sa elementima eksploatacije.
Rajnerova je navela i da su joj se pojedini performeri žalili, kada je gotovo inkognito prisustvovala jednoj od proba. Kada je neke od njih upitala zašto pristaju na takav angažman, navodno su joj rekli da su, između ostalog, i plaćeni. Ona je na to, kako se pojavilo u medijima, rekla da su i prostitutke plaćene. Kasnije je negirala da je to bilo kome rekla, priznajući da se pojavila među igračima bez predstavljanja. Negirala je i da je pismo uopšte želela da objavi i izrazila čuđenje što se tako brzo pojavilo u javnosti, čak pre nego što ga je dobio od nje direktor MOCA Jeffrey Deitch.
Povodom kritika Rajnerove, Marina Abramović je izjavila “Los Anđeles Tajmsu” da nema šta da kaže nekome ko nije video performans, već samo čuo ponešto o njemu od prijatelja ili studenata sa audicije.
Prema njenim rečima, od samih performera nije čula bilo kakve zamerke, a ispitala je za četiri dana više od 200 njih - odabranih među 800 prijavljenih na onlajn konkursu.
“Sasvim suprotno. Čuli smo od mnogih ljudi da su srećni što učestvuju u tome, jer poštuju moj rad. Nisu iskorišćeni. Znaju da se moj rad odnosi na testiranje mentalnih i fizičkih granica”, rekla je Marina Abramović, navodeći i da za angažman u MOCA nije dobila honorar, već samo nadoknadu troškova celog događaja.
Među učesnicima gala večeri bila je i srpska pevačica etno muzike Svetlana Spaić, koja učestvuje i u predstavi “Život i i smrt Marine Abramović”, u režiji Boba Vilsona, premijerno izvedenoj protekolog leta na Mančesterskom festivalu.
Među zvanicama na gala večeri bili su i patroni MOCA Maria Bell i Eli Broad, kolekcionari i galeristi Larry Gagosian i Dasha Zhukova, zvezde kao što su Gwen Stefani, Tilda Swinton i Pamela Anderson, guverner Jerry Brown i gradonačelnik Antonio Villaraigosa...
MOCA je 2007. godine započeo gala večeri koje podrazumevaju saradnju slavnih umetnika i muzičara radi prikupljanja novčanih sredstava za muzejske aktivnosti. Za protekle dve godine MOCA je utrostručio vrednost svog fonda, udvostručio posetu i povećao broj članova svog odbora za dvadesetak donatora.
Marina Abramović ove godine je imala i retrospektivu u “Garaži”, moskovskom centru za savremenu umetnost, a proteklog leta izazvala je veliku pažnju svetske javnosti autobiografskom predstavom. Bila je i jedna od zvezda na otvaranju 54. Bijenala u Veneciji, na kojem je učestvovala u okviru crnogorskog paviljona - prezentacijom ambicioznog projekta izgradnje centra za performans u bivšoj fabrici “Obod” na Cetinju.
Prošle godine učvrstila je poziciju zvezde na svetskoj sceni velikom retrospektivom u MoMA u Njujorku koja je privukla više od pola miliona posetilaca za dva i po meseca. Oko 1.500 ih je učestvovalo u 700-časovnom performansu, tokom kojeg je slavna umetnica sedela ćutke na drvenoj stolici preko puta jednog od mnogobrojnih posetilaca.
Radovi Marine Abramović predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org, pored radova većine ostalih umetnika sa kojima je počela karijeru ranih 70-ih godina u Beogradu - članova neformalne grupe šestoro umetnika koju su činili i Dragoljub Raša Todosijević, Zoran Popović, Neša Paripović, Era Milivojević i Gergelj Urkom.
(SEEcult.org)