Gomilanje izazova na stolu šefa srpske kulture

Od premošćavanja rupa u finansiranju do okončavanja nedovršenih rekonstrukcija – da ne pominjemo napore u cilju uspostavljanja saradnje s drugim ministarstvima - novi ministar kulture Bratislav Petković suočen je sa gomilom izazova.

Piše: Dimitrije Bukvić, BIRN Beograd

Bratislav Petković, dramski pisac, vlasnik jedne od najstarijih poslastičarnica u Beogradu, pozorišta Moderna garaža i kolekcionar starih automobila, suočava se sa izazovom nakon što je 30. jula postao novi srpski ministar za kulturu, informisanje i dijasporu.

Stručnjaci iz oblasti kulturne politike kažu da on mora da se uhvati u koštac sa poslovima na kojima je prethodna garnitura radila, a da se istovremeno pozabavi i pitanjima koja nisu bila u opisu posla prethodnog ministra.

U samom vrhu prioriteta, kako oni kažu, nalazi se izrada važnog dokumenta, “Strategija kulturnog razvoja” koji je predviđen Zakonom o kulturi iz 2009. i sa čijim se uvođenjem kasni skoro dve godine.

Stručnjaci za kulturu kažu da Petković takođe mora da počne da uspostavlja široku saradnju između različitih ministarstava i Nacionalnog saveta za kulturu kako bi završio nacrt strategije i obezbedio njegovu primenu, pre svega iznalazeći načine finansiranja rešenja predviđenih strategijom.

Ministar će istovremeno morati da ima na umu da će 2012. biti godina budžetskih rezova te da će državni budžet za kulturu, kao i lokalni budžeti za kulturu u gradovima i opštinama, biti nategnuti.

Stručnjaci takođe veruju da je budžet za kulturu neophodno povećati izmenama zakona koji se odnose na kulturu i poreskih propisa kao i uspostavljanjem bolje kontrole nad sredstvima namenjenim za javne konkurse.

Veća sredstva takođe treba da se prikipljaju i van granica zemlje pokretanjem novih međunarodnnih projekata saradnje i promovisanjem kulturne produkcije, posebno filmova, pretvarajući je u profitabilniju industriju.

Konačno, Srbiji treba i poseban zakon o pozorištima koji će obezbediti čvršći pravni osnov za funkcionisanje pozorišne mreže, kao i zakon o izdavaštvu kako bi se regulisalo i promovisalo tržište knjiga, kažu oni.

Nerešena pitanja treba rešiti

Promena u ministarskim redovima od prošlih, majskih opštih izbora u Srbiji ostavila je mnoga nerešena pitanja u zapostavljenom srpskom sektoru kulture.

Petković, koji je član nove vladajuće Srpske napredne stranke, SNS, zamenio je Predraga Markovića, člana male poslovno orijentisane partije G17.

Ministarstvo je takođe izmenilo i svoj delokrug nadležnosti. Osim kulture i medija, dok je prethodni ministar bio zadužen za telekomunikacije, ovaj treći sektor sada je zamenjen staranjem o srpskoj dijaspori.

Oni koji se bave situacijom u kulturi kažu da se prethodno ministarstvo nije pozabavilo ključnim pitanjima kulturne politike, počevši od strategije koja je predviđena Zakonom o kulturi iz 2009. Ovaj dokument je trebalo da bude usvojen početkom 2011.

Kao važan dokument za ovaj sektor, on definiše razvojne prioritete u svim oblastima kulture za period od narednih deset godina.

Iako je tim zadužen za izradu strategije završio nacrt prošle godine, srpski Savet za kulturu još ga nije razmatrao a kamoli usvojio. Od samog početka, proces izrade strategije obeležili su zastoji pošto je nekoliko eksperata koji su bili zaduženi za izradu strategije napustilo tim koga je sačinilo Ministarstvo.

Neka od ključnih pitanja kojima nova strategija treba da se pozabavi su novi zakoni o pozorištima i izdavaštvu, rekonstrukcija institucija kulture i načini na koje će se uvećati budžet za kulturu generalno.

Međutim, rešavanje svih ovih mnogobrojnih problema koji su se nagomilavali tokom godina zahtevaće mnogo više sredstava od onoga što državni budžet trenutno obezbeđuje.

Rekonstrukcija Narodnog muzeja, koja kasni čitavu jednu deceniju, je jedna glavobolja, kao i završetak rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti.

Narodnoj biblioteci je takođe potrebna druga rekonstrukcija s obzirom na to da je u prvoj zaboravljeno da se naprave podzemna skladišta.

Kao rezultat toga, zgrada sada ima manjak prostora za knjige od kojih su neke u jadnom stanju.

Pozorišna mreža, naročito u manjim gradovima, nalazi se u jako lošem stanju dok su velikim gradskim pozorištima u Beogradu takođe neophodne promene.

Isti problemi kao u Kambodži

Profesorka Milena Dragićević Šešić, stručnjak iz oblasti kulture koja je radila pri UNESKO misiji izučavajući reforme kulturne politike u Kambodži, ukazuje na sličnosti između dve zemlje, posebno kada je reč o diskontinuitetu u radu Ministarstava kulture, a koje vode različiti ministri.

“Kada ministar za kulturu u Kambodži ode sa svoje pozicije, on očisti svoju kancelariju i novi počinje na praznom stolu, bez ikakvog kontinuiteta”, kaže ona.

“Novo osoblje ne priča o projektima prethodnog ministra zato što se plaši da bi njihov novi šef mogao pomisliti da hvale njegovog prethodnika" dodaje profesorka.

Milena Dragićević Šešić kaže i da bi pokretanje rada Nacionalnog saveta za kulturu, koji je formiran na osnovu Zakona o kulturi iz 2009, kao i uspostavljanje saradnje sa drugim ministarstvima i vlastima u cilju stvaranja efikasne kulturne politike, trebalo da budu prioriteti.

Novi ministar, takođe, mora da se pozabavi i trenutnom praksom po kojoj samo vlasti koje su direktno nadležne za određene kulturne ustanove brinu o tim ustanovama, dodaje ona.
Kako su stvari trenutno postavljene, objašnjava Dragičević Šešić, "ako gradska vlada ima nadležnost nad nekom kulturnom institucijom, onda se isključivo ona bavi ovom institucijom. Isti je slučaj i kada je država osnivač. Tada ni grad ni opština na pokazuju nikakvo interesovanje".

Utisak je da su organi koji nisu direktni osnivači muzeja, galerija i biblioteka jedva svesni njihovog značaja, kaže ona.

“Muzej savremene umetnosti, na primer, potpada pod nadležnost (države) Srbije, ali bi Grad Beograd takođe trebalo da bude zainteresovan za uspeh ove institucije", smatra ona.

Problem koji je usko vezan za prethodni je nezainteresovanost drugih ministarstava za institucije koje potpadaju pod nadležnost Ministarstva za kulturu.

“Novi ministar mora da inicira saradnju između različitih ministarstava" kaže ona, “zato što je kulturni rad od značaja ne samo za kulturu već i za turizam, za ekonomiju i za školski sistem".

Obezbediti bolje finansiranje

U međuvremenu, stručnjaci veruju da bi ukupni budžet za kulturu mogao da se poveća kroz bolju kontrolu sredstava namenjenih za kulturu, podsticanjem novih tokova finansiranja i unapređenjem međunarodne saradnje.

Dimitrije Vujadinović, direktor lokalne NVO “Balkankult fondacija”, govori o potrebi za transparentnijom procenom projekata koje finansira Ministarstvo kulture.

“Ako neko dobije sredstva od ministarstva za neki projekat, taj neko je u obavezi da dokaže da je novac upotrebio za to. Međutim, kako izveštaj u uspehu projekta piše ista ona osoba koja i koristi ta sredstva, ne postoji nezavisna procena ministarstva”, napominje on.

“Ovo znači da ja mogu da napišem najdivnije stvari o uspehu mog projekta kako bih dobio više novca sledeće godine a da to niko iz ministarstva ne proveri”, upozorava Vujadinović.

Drugi prioritet, dodaje on, je podsticanje novih tokova finansiranja kulture koji ne dolaze izključivo od države.

"U demokratskom društvu uobičajeno je da se prikupljaju sredstva iz privatnih izvora kako bi se finansirale kultura i umetnost. Međutim, u ovom slučaju država ima manju kontrolu nad investicijama”, napominje Vujadinović.

Vesna Milosavljević, direktorka SEEcult.org portala za kulturu jugoistočne Evrope, upozorava da su mnogi u kulturi i umetnosti na kraju svojih resursa.

Ona misli da je neophodna izmena zakona kako bi se povećala ukupna masa sredstava dostupnih kulturi.

“To uključuje ne samo izmene Zakona o kulturi, već i drugih, povezanih zakona, kao na primer reformu poreskih propisa”, kaže ona.

Ključna reč za povećanje investicija, po njenom mišljenju, jeste intenzivnija saradnja sa finansijerima van zemlje.

“Većina međunarodnih fondacija koje potpomažu umetnost i kulturu napustila je Srbiju”, ukazuje ona, "tako da jedina šansa koja ostaje jeste da pokušamo da pribavimo više evropskih sredstava”.

Kultura mora da bude profitabilna

Milena Dragićević Šešić kaže da je još jedan ključni prioritet razvijanje kreativnih umetnosti sa ciljem da postanu prilagođenije tržištu i profitabilnije.

Neki srpski kulturni proizvodi su već popularni u regionu, kao na primer filmovi, napominje ona.

“Kada sam bila u Sofiji pre nekoliko godina Bugari su hrlili da pogledaju srpski film 'Kad porastem biću Kengur”, priseća se ona, “iako je film zasnovan na lokalnoj (srpskoj) priči o beogradskom predgrađu Voždovac”.

Ovogodišnji regionalni uspeh još jednog domaćeg filma, “Parade”, još jedan je takav primer. Međutim, nacionalna kulturna politika ne sme da bude zasnovana samo na kinematografiji, dodaje Milena Dragićević Šešić.

“Za razliku od filmova, srpska književnost nije ‘vidljiva’ u regionu pa treba da edukujemo izdavače da profesionalizuju tržište knjiga”, kaže ona.

“Danas su oni samouki. Kako da prodaju autorska prava za svoje knjige ako nisu imali prilike da saznaju nešto više o tome?”, pita ona.

Ovakav vid edukacije magao bi se organizovati u Nacionalnom centru za knjigu, još jednoj instituciji koja je predviđena Zakonom o izdavaštvu a koja tek treba da se osnuje.

“Nacionalni [književni] centri drugde na Balkanu, kao, recimo, u Rumuniji, angažuju se u promovisanju svoje nacionalne književnosti na međunarodnom planu. Oni izvoze dela domaćih pisaca”, napominje ona.

Jovan Ćirilov, veteran srpskog pozorišnog sveta, slaže se da će novi ministar morati da se “bori za što veći mogući budžet” u teškim uslovima.

On dodaje da je novi ministar dao obećanje da će podržavati različite stavove u pozorištu u Srbiji, uprkos njegovoj oštro kritikovanoj izjavi da bi umetnost trebalo da bude “patriotska”.

Ćirilov je aludirao na Petkovicevu izjavu datu nekoliko nedelja pre njegovog postavljenja za ministra u kojoj je on kritikovao neke trendove srpskog pozorišta, posebno izdvajajući kontroverznu predstavu “Zoran Djindjić” o pokojnom srpskom premijeru koju je postavio hrvatski reditelj Oliver Frljić.

“Kada je Petković prethodno rekao da 'umetnost mora da bude patriotska', ja sam mu odgovorio da se slažem s njim ali samo u smislu u kom mi smatramo Bertolda Brehta (nemačkog antifašističkog pisca) patriotom”, naveo je Ćirilov.

“Breht je morao da se bori protiv opasnog nacističkog šovinizma”, napominje Ćirilov. Ipak, dodaje on, novi ministar za sada zaslužuje da mu se pruži šansa.

“Možete reći mnogo stvari dok se stvarno ne nađete na nekoj poziciji – i govoriti drugačije kada ste imenovani za ministra kulture”, dodaje Ćirilov.

Nakon što je imenovan za ministra, Petković je izjavio za B92 TV da Srbiji treba novi zakon o pozorištu.

Prema najavama odeljenja za štampu Ministarstva kulture, očekuje se da će ministar o ovom i drugim pitanjima detaljnije govoriti u septembru.

Odgovarajući na zahtev za intervju, ovo odeljenje je reklo Balkan Insight-u da ministar prvo planira da se upozna i pozabavi svojim ministarstvom pre nego što počne da komunicira sa medijima.

Govoreći o prioritetima u kulturnoj politici, Ćirilov dodaje jedan poslednji savet za novog čoveka u vrućoj stolici.

“Cilj ministara nije da budu uspešniji od svojih prethodnika već da urade nešto važno za kulturu u zemlji u datoj situaciji”, zaključuje Ćirilov.

Osvrt na Francusku

Milena Dragićević Šešić kaže da bi Srbija mogla da izvuče korisne pouke od Francuske, gde se kulturne institucije finansiraju zajednički od strane grada, regiona i države i gde donatori dele otprilike jednu trećinu troškova.

"Na ovaj način kulturna ustanova je u obavezi da organizuje programe u svim delovima lokalnog regiona koji je uložio sredstva u njenu izgradnju. Istovremeno, investicija države smanjuje troškove grada u kome se nalazi kulturna ustanova”, kaže ona.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.