Gile o 30 godina Orgazma
Frontmen gruge Električni orgazam Srđan Gojković Gile, povodom 30 godina postojanja tog legendarnog beogradskog benda, govori u intervjuu o počecima u vreme novog talasa, nekadašnjim i sadašnjim uslovima rada i izazovima na sceni, a za proleće najavljuje novi album koji “neće biti ni najmanje pank”, već svojevrsna fuzija roka, fanka i soula.
Začet kao duhovita konstrukcija za jednokratnu upotrebu, Orgazam u januaru 2010. navršava 30 godina postojanja, a danas nosi epitet jednog od najznačajnijih i najdugovečnijih sastava domaće muzičke scene. Ispostavilo se da se taj jubilej sasvim nehotično poklopio sa koncertom grupe na beogradskoj Akademiji 2. januara 2010, ali će zvanična rođendanska proslava najverovatnije pričekati promociju novog albuma, koji se očekuje tokom nadolazećeg proleća.
*A: Koncert Elektricnog orgazma održaće se početkom janauara 2010. na Akademiji, što se podudara sa tridesetim rođendanom benda. Kako je grupa nastala?
Gile: Grupa je nastala posle koncerta Leb i sol, u Domu sindikata, na kom smo bili Jovec, gitarista prve postave Električnog orgazma, Ljuba Đukić, klavijaturista/drugi pevač benda i ja. Posle koncerta smo otišli u kafanu “Mornar”, koja se još uvek nalazi preko puta Doma omladine. Mi smo u to doba imali 18-19 godina, a recimo da sam ja počeo mahnito da slušam rock’n’roll sa negde 12-13 godina, tako da smo mi već imali tu neku predistoriju slušanja muzike i već smo prošli te neke pravce koji su tada bili na umoru, u tom periodu krajem 70-tih godina. Tada se to zvalo sympho rock, danas se to zove prog rock, jazz rock. Jovec i ja smo bili članovi grupe koja se zvala Hipnotisano pile, s tim da sam ja svirao bubnjeve, a Jovec gitaru. Bend je pripadao prelazu prema novom talasu, a svirao je melodični hard rock, sa dosta tih nekih starinskih elemenata. I, onda sam ja, u kafani, iz zezanja, predložio da napravimo kao jedan paralelan bend, koji bi ustvari bio ad hoc bend, samo za jednu priliku, a trebalo je da nastupi kao predgrupa Hipnotisanom piletu. Nismo znali ko da nam bude predgrupa, a to je kao u to vreme bilo uobičajeno da svaki koncert ima neku predgrupu.
A: Prvi nastup Električnog orgazma, kada ste bili predgrupa sami sebi, odnosno Hipnotisanom piletu, odigrao se već početkom juna ’80, u maloj sali SKC-a. Kako je publika tada reagovala?
Gile: Reakcija publike bila takva da je odmah bilo očigledno da je predgrupa postala naše novo opredeljenje, a da Hipnotisano pile, za koji smo mi do te večeri mislili da je naš glavni bend, praktično više ne postoji. Interesantno je da ustvari o tome niko ni sa kim nije ni pričao. Nismo imali neki sastanak, kao članovi Hipnotisanog pileta, i rekli: "Ljudi, ovo očigledno više ne ide…” Svima je to bilo jasno da Pile više ne postoji, pošto je ustvari koncert Orgazma izazvao tako neočekivanu euforiju, pre svega kod nas, gde smo ustvari mi bili zapanjeni, kao: "U čemu je fora? Zašto je ovo toliko bolje nego…?” Očigledno je da smo pratili neke svoje instinkte i da smo krenuli tim putem novog benda, koji je ustvari trebalo da bude zezanje. Kao i obično, život je ono što ti se dešava dok ti praviš neke druge planove.
A: U jesen iste godine održan je i Omladinski festival u Subotici. I danas se spominje vaš energični, za tadašnju estetiku subverzivan, a za javnost šokantan natup, u sklopu kojeg su stradale činele, mikrofon, dekorativne šarene sijalice…
Gile: Svašta se porušilo, porušila sve pre svega bina…
A: Tada je Jura Stublić je sa grupom Film osvojio nagradu za pesmu “Neprilagođen”, a vi ste odigrali upravo tako…
Gile: Da, mi smo, ustvari, među tim nekim novotalasnim bendovima bili najveći pankeri, ubedljivo! Mi smo to i dokazali time što smo jedini bili neprihvatljivi za establišment. Neprihvatljivi, u svakom smislu. Električni orgazam je jedini bend koji je diskvalifikovan sa Subotičkog festivala zbog svog neprimerenog ponašanja. Svi drugi novotalasni bendovi, Šarlo, Idoli, Haustor, Film, na neki su način, preko Subotičkog festivala polako ušli u establišment, dok smo mi, na tom događaju, još uvek bili isuviše van svakog prihvatljivog puta za ono što se u to doba zvalo - establišment.
A: Subotički festival je uticao i na povezivanje beogradske i zagrebačke new wave scene?
Gile: Pa da. Tu je krenulo. Tu je krenulo, zapravo, to neko druženje. Znali smo mi iz druge ruke, preko časopisa, novina, ili preko radija, da se i u Zagrebu, i u Ljubljani, i u Rijeci, u tom periodu, dešavaju te neke promene i da nastaju new wave i punk bendovi, ali sad smo se i upoznali sa njima, porazgovarali i uvideli da su i oni na neki način vrlo slični nama. Došlo je do tog nekog prepoznavanja i automatski su se tu formirala i prijateljstva, od kojih neka zaista traju ceo život. Pre svega moje prijateljstvo sa Rundekom, sa Stublićem, sa Divljanom, sa Kojom… Dobro, Šarlo Akrobata i mi smo posebna priča. Mi smo, na neki način, bili dva benda iz jednog društva, iz jedne gradske ekipe. Idoli nisu bili deo te ekipe, ja sam ih upoznao kao “Idole”, a Šarla sam znao - Milana, Koju i Vda - mnogo pre nego što je Šarlo nastao.
A: Kada već spominjemo povezivanje, tada nisu postojale silne naprave, mobilni telefoni, internet, facebook, myspace… Gde ste se sastajali, družili, pravili neke svoje dealove?
Gile: Sve je to bilo na ulici. Bilo je - gluvarenje na ulici. Ne da nisu postojali ti tehnološki gedžetsi, nego nisu postojali ni klubovi, kafići… Postojale su klasične srpske kafane. Uđeš, šareni stolnjak, rakija, kafa, ratluk. Većina mesta su na koja smo izlazili bila tog tipa, kao kafana “Proleće”, kao ”Crveni petao”, ”Zora” i tako još neke kafane. Ali, ustvari, mi nismo imali dovoljno love, iako je za to trebalo jako malo love, ali mi - kao klinci - nismo imali ni toliko malo, tako da je za nas neka idealna oaza u to vreme bio SKC, koji je radio od ujutro od 8 pa do 12 noću. Bilo je toplo, programi su bili besplatni, dobili smo uskoro prostoriju za vežbu, tako da je SKC odigrao ključnu ulogu, pre svega za Šarla akrobatu i za Orgazam, u samom nastanku, a kasnije i za Idole, jer to je bilo mesto gde su i oni odrzazli svoje najbitnije koncerte u Beogradu, u početku.
A: Negde paralelno je i Akademija počela sa svojim aktivnostima…
Gile: Malo kasnije. Mislim da su krajem ‘81. ili ‘82. krenule svirke na Akademiji. Akademija je u nastavku priče bila jako bitna za taj neki period od ’82. do pred kraj ’80-tih. To je, što se nase generacije i nas tiče, bio taj zlatni period na Akademiji, jer je ona postala mesto za gluvarenje, za večernje izlaske, tu se dolazilo svako veče, svako veče je neko svirao, sve se slivalo u taj jedan podrum. Mislim da je Akademija, tu negde, u nekom zlatnom periodu, koji bih možda mogao da suzim od ’82. do ’85/86, zaista bila jedan od najboljih underground klubova u Evropi, za šta je, koliko se sećam, i bila proglašena u nekim anketama.
A: Uskoro se navršava i 30 godina od pokretanja novog talasa, a u poslednje vreme je očigledna i ekspanzija dokumentaraca, knjiga, izložbi, posvećenih toj epohi. Postoji li šansa, da li je u planu da se članovi nekadašnjih novotalasnih bendova, sve face koje su značile nešto na tadašnjoj sceni okupe i da napravite nekakav zajednički koncert, kao omaž tom vremenu?
Gile: Neka slična svirka se desila u Zagrebu gde su se zaista prvi put na jednom mestu skupili, da tako kažem, ne baš svi predstavnici, ali većina predstavnika novog talasa, iako je Električni orgazam jedini tamo svirao kao Električni orgazam. Vlada Divljan je svirao sa svojim solo bendom, Rundeka je pratio njegovo solo bend, i sve ostale…Pera Lovšin je došao sa bendom koji se zove Španski borci, znači nisu bili Pankrti, nego je bio Pera Lovšin…Eto, to se desilo, a ja verujem da će toga jos biti u nekom nastupajućem periodu, jer ono što sledi to je, ustvari, 2011. i 30 godina od “Paket aranžmana”, tako da će verovatno i tada pokušati da se desi nešto, ali sad, videćemo već…
A: Početkom ’81. godine ste, sa Idolima i Šarlom akrobatom, snimili zajednicki LP “Paket aranžman”, koji je i danas jedno od najslušanijih izdanja iz tog vremena. Međutim, Električni orgazam je prvi bend iz tadašnje beogradske novotalasne trojke koji je dobio priliku da snimi debi album.
Gile: Na veliku ljubomoru druga dva beogradska benda u to vreme! [smeh]
A: Koji faktor je odigrao u vašu korist?
Gile: Ja ni do dana današnjeg ne znam zašto smo mi prvi od Jugotona dobili priliku da snimamo. Ustvari, nekako u isto vreme su je i Idoli dobili, ali su oni snimili mini LP, nisu snimali baš pravi album. Ne znam, možda bi trebalo pitati Sinišu Skaricu, pošto mislim da je pre svega on doneo tu odluku. Mi smo svakako svi hteli što pre da uđemo u studio i snimamo. Hteli smo da preskočimo “Paket aranžman”. “Paket aranžman” je za nas u ono vreme definitivno bio posmatran kao nekakvo nužno zlo i neki kompromis, da mi moramo sa neka druga dva benda da, kao, snimimo neku test ploču, pa da onda, kao, neko u nekoj disko-kući vidi da li će to dovoljno da se proda, da bismo onda mi eventualno imali neku budućnost i dobili šansu da snimimo album. Ne verujem da je uticalo na to da je Jugoton mislio da smo mi najbolji od ta tri benda, nego je možda to tako slučajno ispalo. Jednostavno, da smo mi bili odmah spremni da uđemo u studio ili…ne znam, mislim da sad već nagađam. Pravi odgovor bi trebalo neko iz Jugotona da da.
A: Posle prvog albuma “Elektricni orgazam”, svaki naredni donosi nekakav drugačiji muzički senzibilitet…
Gile: Pa, znaš, ja sam odrastao na Bitlsima, meni je to normalno, ja sam uvek kapirao rock’n’roll da ne treba svaki sledeći album da ti zvuči kao prošli, već upravo suprotno od toga, da svaki sledeći album - ako nešto treba da bude - onda da je miljama udaljen barem od onog prošlog koji si izdao. To je neka filozofija koja mene i dan-danas drži. Mislim da je ta, neka, kontinuirana promena ono što je zapravo konstanta u Električnom orgazmu.
A: A svetski trendovi? Da li su imali uticaja?
Gile: Pa, svetski trendovi nemaju uticaja na mene, nisu nikad ni imali. Ja slušam istu muziku koju sam manje-više slušao i sa 20 godina. Nema tu baš mnogo nekih novih bendova… Ima naravno, ali generalno ja ne pratim svetske trendove na taj način. Trendovi to su neke konstrukcije nekih disko-kuća i nekih interesnih grupa i to ne potiče od bendova. Mene zanima neki pojedinac - umetnik, ili neki pojedinacni bend, a ne da je to, kao, deo nekog trenda. I sam novi talas se zapravo, čak i ako gledamo neku beogradsku priču, samo da suzimo na to, sastojao od tri totalno različita benda. Orgazam, Šarlo i Idoli su imali totalno različite pristupe u muzici, ali smo se u isto vreme pojavili i sa tom nekom novom energijom. To je možda jedino bilo sto je bilo zajedničko.
A: I postava Električnog orgazma se menjala u više navrata…
Gile: Promene u postavi benda su bile nužne, zato što je Orgazam nastao kao neka dečja igra i niko nije razmišljao da će to nama biti profesija u životu, pa je trebalo možda par godina da se to malo iskristališe. Bend je imao neki, da tako kažem, prvi veliki prelom - možda ustvari najveći prelom u karijeri - posle albuma “Kako bubanj kaže”, kad sam zapravo, u jednom trenutku, maltene ostao ja sam u bendu. Čavke je otišao već ne znam koji put u zatvor, Ljuba je napustio bend i otišao u Njujork, u kojem je proveo sledecih manje-više 20 godina, da bi se posle 20 godina vratio u bend, Grof je još uvek bio tu, al’ onako isto vecj na kraju živaca i svega, Jovec je neposredno pre albuma “Kako bubanj kaže” napustio grupu…To je možda bio najteži period, ali smo posle toga izdali jedan od najbitnijih albuma - “Distoriziju” - koja nas je zapravo vratila, ne na one stare pozicije, nego na jos mnogo vise…Bilo je mnogo promena, ali prakticno Banana, Švaba i ja sviramo od ’85. godine zajedno, to je znači već skoro 25 godina da smo nas trojica neka osnova benda. Ljuba je svirao 4 godine u početku, i sada evo već 6 godina od kako se vratio. Pace je takođe najduže na poziciji bubnjara u Električnom orgazmu, ali će verovatno zauvek imati, kao i Ronnie Wood u Rolling Stonesima, taj termin novog dečka u bendu, iako svira već 10 godina, što ni jedan bubnjar pre njega u kontinuitetu nije uspeo da izvede.
A: Basistkinja Marina Vulić je bila jedini ženski član Električnog orgazma?
Gile: Da, jedini ženski član našeg benda, ali i jedina žena u Ex-YU novom talasu. Ustvari, bila je i Vim Cola, pevačica u Parafima, da li je jos neko bio…Malo je zena bilo, ne mogu da se setim. Evo, sad sam se setio Vim Cola - Paraf i Marina Vulić.
A: Da li će neko od bivših članova ili saradnika Orgazma gostovati na predstojećem koncertu na Akademiji?
Gile: Na Akademiji definitivno neće biti nikakvih gostiju, naročito ne starih članova. To smo radili u Beogradu 2007. godine kad smo svirali u Domu omladine. Tad smo ustvari pokušali da dovedemo i Marinu iz Londona, što nam nije uspelo. Ali pojavio se Jovec, kao dodatni stari član, na tri pesme na tom koncertu, jer je to bilo neko naše obeležavanje 25 godina od prvog albuma i new wave faze. Taj snimak iz Doma omladine smo i objavili, album se zove “El Org New Wave”, a izdat je za Automatik 2007. godine.
A: Kakav će biti koncert na Akademiji, kada je reč o repertoaru?
Gile: To će biti neki, da tako kazem, presek u grubom smislu, ne baš svih albuma, jer već sad imamo toliko albuma da baš ne možemo ni sa svakog da sviramo po neku pesmu. Bend radi već trideset godna, mi stalno sviramo i stalno menjamo repertoar pesama, pošto polazimo od tačke da ako je nama zanimljivo, biće zanimljivo i publici, a ako je nama dosadno da sviramo - biće dosadno i publici. Nama je dosadno da sviramo pesme poput “Igra rock’n’roll cela Jugoslavija”, “Bejbe ti nisi tu”, “Debela devojka” i te neke najveće hitove koje ljudi znaju. Mi ih ponekad sviramo, ali to nije neka baza našeg koncertnog repertoara.
A: Na šta publika žešće reaguje? Na starije ili na novije pesme?
Gile: Najveći delirijum na našim koncertima definitivno nastaje na “Zlatnom papagaju”, i to je na neki način pravilo, gde god da sviramo. Verovatno da je ta neka euforicna, klinačka, napaljena energija zauvek zarobljena u tim pesmama i, kad god ih mi sviramo, ona se ponovo budi i publika na neki način reaguje na to. Mislim da je to jedan od razloga što ljudi i dan danas vole te neke najstarije pesme.
A: Radili ste intimnije klupske svirke, ali isto tako nastupali po koncertnim dvoranama, stadionima, gigantskim događajima, ispred velikog broja ljudi, kao što je recimo bio na Ušću, kada ste svirali kao predgrupa Rolling Stonesima. Šta preferirirate između ta dva prostorna antipoda?
Gile: Sve ima neku svoju draž i to su, onako, različite stvari. Ja volim i jedno i drugo, zato mi radimo i jedan i drugi tip koncerata, znači radimo i neke male klupske prostore, bukvalno za dve- tri stotine ljudi, a radimo i tako neke stadione, gde ima više desetina hiljada ljudi. Svakako da u manjem prostoru vlada neka intimnija atmosfera. Bolji kontakt sa publikom možeš da ostvariš kada ti neko lezi naslonjen na ivicu bine, nego kada je neko u prvom redu, na nekom stadionu, deset metara daleko od tebe. Optimum bi bio tako neki prostor između hiljadu-dve hiljade ljudi, a la Dom omladine ili SKC, gde imaš i tu neku euforiju kada je malo više publike, a opet imaš i ljude koji su ti naslonjeni na ivicu bine, možeš da im vidiš lica. Eto, to je kao neki kompromis.
A: Na zvaničnom sajtu benda navedeno je da ste u decembru 2008. nastavili sa snimanjem novog studijskog albuma…
Gile: Album je počeo da se radi u januaru 2006. godine, u smislu da smo krenuli od nule, prvo sa nekim jam sessionima i tako dalje. Ono što je bitno za ovaj novi album je da smo pesme, onako, smišljeno i dogovoreno krenuli da radimo zajedno. Ovo će zapravo biti prvi album na kome ćemo, kao kolektivni autori muzike, biti potpisani Ljuba, Banana i ja. Ja sam se isto trudio da nikakve ideje ne donosim od kuće, nego da se nađemo i da na licu mesta pravimo pesme.
A: Kada će album da bude gotov? U kojoj ste fazi?
Gile: Došli smo do toga da smo sve to snimili i završili, i da smo sad izabrali te neke pesme. I mi smo se malo, u celom tom radu, zaneli i onda smo ukapirali da smo izgleda snimili već dva naredna albuma, ne samo jedan. Za mene album ne sme da traje duže od 45-50 minuta. Mislim da je to trajanje albuma 75 minuta previše, da je predugo, tako da smo izabrali to nesto što će biti ovaj album, što treba da izađe, i sad smo polako krenuli da remiksamo te pesme. Producent albuma će biti Voja Aralica, uradio je već dve pesme i mi planiramo da će do proleća sve da bude gotovo. Još uvek ne znamo ko će biti izdavač, to ćemo verovatno na kraju saznati, kad budemo sve završili. Nismo nigde žurili, a i prvi put smo radili, da tako kažem, u svom studiju. Konacno smo, zahvaljujući razvoju kompjuterske tehnike, što i većina bendova danas može, uspeli da sklepamo neki studio da možemo sami da se usnimimo, a onda posle u nekom profi studiju da radimo remiks, što i radimo, tako da ta situacija, kad nemaš neki taksimetar i nikom ne moraš da plaćaš po satu rad u studiju, ima svojih prednosti ali i mana. Prednosti su sto mozes totalno nesmetano i natenane da radiš, a mane su što se to nekad pretvara u prevelike pauze u radu, u preveliku opuštenost, tako da onda taj proces traje malo duže nego što bi trajao. Ali, jednostavno, nikad nismo na ovaj način radili, tako da je zanimljivo. I, mislim da smo dobili dosta sa time što smo snimili ovaj album u prostoriji u kojoj zapravo vežbamo. Dobili smo tu neku opuštenost i energiju koja se obično izgubi kada ti uđeš u neki sterilni prostor nekog studija, na koji nisi navikao, koji je za tebe nov, tako da će ovde biti malo topline koja je obično bivala izgubljena na ranijim albumima.
A: Da li je u najavi rock’n’rollanje u duhu Orgazma, ili neki novi zvuk?
Gile: Ovaj album će biti drugačiji, a ako imam neku asocijaciju onda pre da će ličiti na neki Orgazam a la “Ja želim promene” sa “Kako bubanj kaže” ili “Spojimo se sad” sa “Zašto da ne” ili…Ima dosta funka na albumu. Ako moram da upotrebljavam neke žanrove, onda će to biti neka fuzija rocka, funka i soula. Punka uopšte nema na albumu, by the way, ako neko očekuje da će biti punk album - neće, štaviše neće biti ni najmanje punk.
A: Gile, na web siteu Orgazma je i Vasa likovna galerija. Od kad datiraju radovi?
Gile: Pa, iz raznih perioda, mada - manje-više - to su sve objavljeni radovi. Ja sam slikar po nameni, kad moram nešto da uradim i kad nešto treba bendu, onda ja to i uradim. To je krenulo od prvog albuma Orgazma i kolaža koji sam ja radio za taj album, pa do “Les Ćansons Populaires” i gomile drugih omota koje sam ja radio…
A: Da li su neki radovi novijeg datuma?
Gile: Zadnje što sam radio je bilo za zadnji album Orgazma “Harmonajzer”, a izašla je još i moja kompilacija “Muzika za film, tv i muzej”, za PGP, prošlog decembra, tako da je tu, na unutrašnjem omotu, zadnji moj crtež, autoportret, koji sam namenski radio.
A: Da li ste ikad izlagali?
Gile: Ne, mada je bilo više ponuda, čak imam i neku neku ideju, i koncept kako bih to uradio, i ja se nadam da će, možda, u narednih nekoliko godina i da dođe do te neke izložbe. Više puta su me ljudi, pre svega iz Hrvatske, zvali da to napravim u Zagrebu, tako da ću verovatno, kad se pojavi ta nekakva prilika i pauza u radu Električnog orgazma, kad budem imao više vremena, da se posvetim tome, da možda i napravim nešto.
A: Očigledna je privrženost strip-crtežu…
Gile: Pa da, ja sam odrastao na stripu, na rock’n’rollu i na američkim filmovima, i to je moje, da tako kažem, sveto trojstvo iz detinjstva. Moje osnovno obrazovanje je zasnovano na underground stripu, underground filmovima i manje-više na underground rock’n’rollu.
*U ime Akademije, sa Giletom je razgovarala Erna Radaslić (dan posle koncerta Orgazma u snegom zavejanoj Banjaluci u drugoj polovini decembra 2009, a neposredno pred njihovo putešestvije na sledeću ugovorenu svirku).
Foto: sajt Orgazma www.elektricniorgazam.com
(SEEcult.org)
