Emotivan Oktobarski salon
Osnivači, organizatori i autorski tim 56. Oktobarskog salona u Beogradu, koji će biti održan od 23. septembra do 6. novembra posle dvogodišnje pauze, izrazili su velika očekivanja od te međunarodne izložbe savremene umetnosti, čiji je umetnički direktor, britanski kustos Dejvid Eliot (David Elliott), izabrao radove 67 umetnika iz 26 zemalja, koji su odgovorili na široko postavljenu temu “Ljubavni zanos” o ulozi emocija u umetnosti.
Od ukupnog broja umetnika, koji su odabrani bilo po pozivu, bilo na osnovu javnog konkursa, 19 je iz Srbije (28 odsto). Mlađih od 40 godina, što je bio uslov za izbor na osnovu konkursa, ukupno je 31. Među učesnicima su 44 žene, a 23 su muškarca, rekao je Eliot 13. septembra na konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda, navodeći da je kvalitet radova bio osnovni kriterijum kojim se rukovodio prilikom izbora umetnika. Neke od njih je poznavao, a druge je upoznao preko prijava na konkurs koji je bio ograničen po pitanju starosne dobi i geografskog porekla.
Prema koncepciji Eliota, 56. OS posvećen je ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude banalnost ili kič. Naslov je preuzet iz pesme “Ljubavni zanos” koju je 1784. komponovao Žan Pol Egid Martini, a zasnovana je na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana, jedne od žrtava terora Francuske revolucije. Stihovi da “ljubavni zanos traje tek trenutak, a ljubavni jadi traju čitav život”, dočaravaju patetičan paradoks svakodnevnice, koji je prisutan i danas, rekao je Eliot, dodajući da 56. OS predstavlja panoramu savremene umetnosti proistekle pre svega iz emocija, istražujući njen položaj u društvenom i političkom kontekstu i suprotstavljajući humane i estetske vrednosti snazi moći i kontrole.
Ivona Jevtić, Božidar Plazinić i Dejvid Eliot
Tokom procesa selekcije umetnika, kako je dodao, spontano se iskristalisalo nekoliko podtema koje se odnose na fenomen filma i manipulaciju emocijama, ideju ravnoteže – kako čoveka prema prirodi, tako i u pogledu odnosa u društvu, te tema tela – kao osobe, identiteta, seksualnosti… i tema bliskosti, bilo unutar porodice, ili među prijateljima koja se, kako je rekao, pokazala kao veoma važna mnogim umetnicima.
“Ova četiri elementa, izvora emocija, bitna su za izložbu”, rekao je Eliot, napominjući da ih ne treba bukvalno shvatiti kao vodiče kroz postavku, ali mogu da pomognu i “uštede vreme”.
Naveo je, između ostalog, i da, uprkos nazivu izložbe, ne treba očekivati da će biti “meke pornografije”.
Eliot će tek početi ovih dana da postavlja izložbu u prostoru Muzeja grada Beograda, odnosno bivše vojne zgrade u Resavskoj, koju je opisao kao emotivno i fascinantno mesto, kao i u Kulturnom centru Beograda, čije modernističko zdanje, kako je naveo, izaziva osećaj kontrole nad celom Knez Mihailovom i okolinom.
“Siguran sam da će svako drugačije doživeti izložbu, a to je i bila moja namera”, naglasio je Eliot.
Optimizam u uspeh predstojećeg Oktobarskog salona izrazio je i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, donedavni gradski sekretar za kulturu, koji je ponovio i uverenje da je 2014. godine doneta ispravna odluka o promeni statusa OS u bijenalnu izložbu.
Povodom burnih reakcija na tu odluku gradskih vlasti, Vukosavljević je rekao da je bilo i zadovoljstva, i nezadovoljstva tim povodom, te da je prirodno da takve odluke izazivaju podeljena osećanja.
“Mi smo ostali na stanovištu da je taj pristup bio dobar, da je ritam održavanja na dve godine u okolnostima koje postoje i kod nas i u svetu bolji, da pruža više prostora za organizaciju, te da je na taj način OS dobio i više sredstava, što je vrlo važno za ovakvu manifestaciju”, rekao je Vukosavljević, dodajući da bijenale ne znači samo dvogodišnji ritam, već zahteva “i malo više organizacije, konkurse, malo više novca...”
“Ideja je bila da Beograd pokuša da formira značajnu manifestaciju u oblasti likovnih umetnosti koja će zauzeti značajno mesto na evropskoj mapi manifestacija tog tipa”, rekao je Vukosavljević, dodajući da je i Eliot u jednom od razgovora naveo da praktično od Istanbula do Liona na kulturnoj mapi Evrope nema značajne manifestacije tog tipa.
Slajd projekcija nekih od radova odabranih za 56. OS
“Nastojaćemo da ovaj naš čuveni, tradicionalni, i za Beograd vrlo važan Oktobarski salon postane i vrlo značajan kulturni događaj na mapi evropske kulturne politike i aktivnosti”, rekao je Vukosavljević, pohvalivši tim koji priprema OS i sa kojim je donedavno aktivno učestvovao u tom procesu. Dodao je da je nova gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, donedavna v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, nastavila pripremu Oktobarskog salona “punom parom”.
Vukosavljević je rekao da stoga očekuje “izvanredan Oktobarski salon”.
“Pozivam kulturnu javnost da poseti OS i uvidi na licu mesta šta smo uradili, kakvi temelji su postavljeni i u kom pravcu idemo”, rekao je Vukosavljević. “Mislim da su svi učesnici u procesu optimisti i ostaje da vidimo šta će biti rezultat našeg optimizma, ja se nadam najboljem”, dodao je Vukosavljević.
Nova gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, koja je na tom mestu nasledila Vukosavljevića nakon njegovog imenovanja za ministra kulture, rekla je da proces priprema 56. OS nije bio lak, a posebno je zahvalila timu Kulturnog centra Beograda, ističući da “odlično rade svoj posao”.
“Bilo je teško, iskrsavali su problemi, ali uspešno smo ih rešavali”, rekla je Ivona Jevtić.
I predsednik Odbora Oktobarskog salona Božidar Plazinić rekao je da očekuje dobru izložbu i da se nada da će ostati međunarodnog karaktera.
Kao što je ranije već objavljeno, na 56. OS učestvuju: Ketuta Aleksi-Meshišvili (Alexi-Meskhishvili), Lara Baladi, Andreas Blank, Hilde Borgermans, Antonia Božanić, Jovan Čekić, Kristina Drašković Bočkov, Bilјana Đurđević, Sesilija Edefalk, Nezaket Ekidži i Šahar Markus (Nezaket Ekici/Marcus Shahar), Efemerki (Jasna Dmitrovska i Dragana Zarevska), Bojan Fajfrić, Marijana Han (Mariana Hahn), Dženi Holcer (Jenny Holzer), Ana Hušman, Leiko Ikemura, Siniša Ilić, Ivana Ivković, Tadija Janičić, Peter Juhanson (Johansson), Johana Kandl (Johanna), Gulsun Karamustafa (Gülsün), Vilijam Kentridž (William Kentridge), Franciska Kloc (Franziska Klotz), Irena Kovač, David Kripendorf (David Krippendorff), k.r.u.ž.o.k. čitalačka grupa, Dženet Lorens (Janet Laurence), Via Levandovski (Lewandowsky), Sara Lideman (Sarah Ludemann), Dejan Marković, Milovan DeStil Marković, Natalija Maksimova, Bjorn Melhus, Anuk Miladinović, Radenko Milak, Olga Milisavlјević, Trejsi Mofat (Tracey Moffatt), Nemanja Nikolić, Vladimir Perić i Milica Perić, Suzan Filips (Susan Philipsz), Saša Pirogova, Rena Radle i Vladan Jeremić, Siniša Radulović, Aurora Rajnhard (Reinhard), Anilјa Rubiku, Arsen Savadov, Toni Šmale (Schmale), Lina Selander, Asako Široki (Shiroki), Snežana Nena Skoko, Dimitar Solakov, Jovanka Stanojević, Sun Sjun (Xun), Miloš Tomić, Jelena Trpković, Marijana Vasileva, Anastasija Vepreva, Dejana Vučićević i Jang Fudong (Yang).
Svečano otvaranje 56. Oktobarskog salona 23. septembra proteći će u znaku performansa – na platou ispred KCB-a za 18 sati najavljen je performans “Sekira” (Hatchet) Nezaket Ekidži iz Turske, dok će u Muzeju grada Beograda nemačka umetnica Marijana Han izvesti u 20 sati “kandıd”, a Dejan Marković iz Srbije “Nikada neću prestati da volim te”.
Umetnica Ivana Ivković, takođe iz Srbije, predstaviće na otvaranju 56. OS ambijentalnu instalaciju “Linije, Redovi, Kolone (Spavaonica)”.
Oktobarski salon nije održan 2015. godine, jer je Skupština grada Beograda u završnici 55. OS odlučila da ga transformiše u manifestaciju koja će biti organizovana bijenalno. Način promene statusa OS izazvao je burne reakcije u javnosti, smenjena je v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David, a Odbor OS podneo je ostavku u znak protesta. U protestnom duhu je i završen 55. OS, čija je nagrada ravnopravno dodeljena Dejanu Kaludjeroviću iz Srbije i Megi Rustamovoj iz Gruzije, a specijalnu nagradu dobili su Mia David i njen tim saradnika, kao izraz podrške i poštovanja za rad na OS.
Oktobarski salon osnovan je 1960. kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju savremene umetnosti sa izrazitim autorskim karakterom.
OS je 2004. dobio međunarodni karakter, a od tada su kustosi bili: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d i 2014. godine Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler.
56. Oktobarski salon biće otvoren do 6. novembra, a nudi i intenzivan prateći program, koji se nalazi na sajtu OS, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
