Dobre prakse zaštite
Inovativne teorije i primeri dobre prakse bile su 23. maja u fokusu nastavka konferencije “Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija" u Beogradu, na kojoj je istaknuta i potreba unapređenja saradnje u regionu, kao i važnost strateških projekata i partnerstava s profesionalnim međunarodnim organizacijama.
Inovativne teorije i primeri dobre prakse bile su 23. maja u fokusu nastavka konferencije “Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija" u Beogradu, na kojoj je istaknuta i potreba unapređenja saradnje u regionu, kao i važnost strateških projekata i partnerstava s profesionalnim međunarodnim organizacijama.
Profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Tomislav Šola, govoreći o baštini u 21. veku, osvrnuo se i na proces globalizacije i opšte finansijske krize, ističući potrebu unapređenja statusa kulture u društvu, neretko marginalizovanu u zemljama u tranziciji.
Prema njegovim rečima, zemlje u tranziciji često se bore s procesom diskulturacije, odnosno odsustva kulture zbog fokusiranja na druge, pre svega ekonomske probleme.
Šola je naglasio da globalizacija, koja ne ide na ruku malim zemljama, ne bi trebalo da predstavlja zamenu sopstvene tuđom kulturom.
“Ljudi iz baštine, koji raspolažu kolektivnom memorijom treba da zajednički iznedre rešenja, jer nema kulture baštine bez znalaca”, rekao je Šola, ističući važnost regionalne saradnje i održavanja stručnih međunarodnih konferencija radi razmene mišljenja i iskustava, kao i razvoja partnerskog odnosa.
Ističući i da ne treba pristajati na to da se od kulture pravi roba, Šola je rekao da aktuelnu krizu treba iskoristiti kao šansu.
“Treba da kreativnost hrabro iskoristimo u punom potencijalu. A nije sve do novca, lokalni identitet, čistoća red i živa tradicija je ono što može pospešti kulturni turizam”, rekao je Šola, koji je novinarima u pauzi konferencije rekao juče i da Srbija i ostale zemlje u regionu, koje imaju niz lokaliteta koji su na Listi svestke baštine, istovremeno nedovoljno promovišu i označavaju to blago.
Zato se dešava, kako je rekao, da čak i lokalno stanovništvo ne zna za sve lokacije kulturne i prirodne baštine u svojoj zemlji.
Među gostima iz regiona je i Andreja Rihter iz Muzeja savremene istorije u Celju, koja je predstavila primer uspešne transformacije muzeja.
Stručnjaci u tom muzeju još su početkom 90-ih godina shvatili neophodnost animiranja i stvaranja publike, pa su muzejske kolekcije proširili stalnom postavkom posvećenom životu stanovnika Celja u 20. veku. Muzej je tako 2008. godine imao gotovo 79.000 poseta i 10.000 više poseta na svom sajtu nego prethodne godine.
Prema rečima Andreje Rihter, cilj svakog muzeja je da posetioce obrazuje i obogati ih informacijama koje će uticati na poboljšanje kvaliteta života, ali i da zadrži svakog posetioca.
Muzej u Celju započeo je i dvogodišnji proces transformacije, a nedavno je dobio novi vizuelni identitet u vidu loga.
Direktorka Portugalskog instituta za konzervaciju i muzeologiju Maria Klara de Frajo predstavila je iskustva portugalske vlade u jačanju i transformaciji muzejske mreže, koju čini 28 ustanova, a ona je i koordiniše.
Portugalski institut za konzervaciju i muzeologiju, koji deluje pri Ministarstvu kulture, aktivno radi na uspostavljanju principa partnerstva različitih ustanova, evaluaciji učinjenog i kreiranju tematske, regionalne mreže, rekla je Maria Klara de Frajo, dodajući da je ta mreža zapravo instrument sprovođenja nacionalne strategije u oblasti baštine.
Profesorka Univerziteta umetnosti u Beogradu Milena Dragićević Šešić istakla je važnost strateških projekata i partnerstava sa profesionalnim međunarodnim organizacijama, kao i regionalne saradnje, navodeći da ne vidi mogućnost većeg razvoja nijedne ustanove kulture bez regionalnog povezivanja.
Govoreći o strateškim projektima u rekonceptualizaciji institucija zaštite, ona je istakla da menadžment u kulturi može da bude oslonac svima koji hoće i mogu da budu nosioci u borbama protiv bolesti društvenog sistema.
Ona je istakla i značaj organizacionog razvoja, radi jačanja kapaciteta, uvođenja strateškog planiranja i uticanja na razvoj demokratičnije kuturne politike.
Na taj način dolaziće do osposobljavanja većeg broja kompetentnih stručnjaka, prevashodno unutar zajednice, a i šire, a samim tim lakše će se dolaziti do rešenja, rekla je Milena Dragićević Šešić.
Na konferenciji je predstavljena i nova institucija zaštite u regionu - Centralni institut za konzervaciju (CIK), čija je v.d. direktora Mila Popović Živančević naglasila da nije reč o centralizovanju sistema, već efikasnijem organizovanju jedinstvenog sistema, koji će uključiti sve sadržaje materijalne i nematerijalne baštine, kao i druge interdisciplinarne aktivnosti.
Ona je podsetila i na probleme u oblasti konzervacije sa kojima se službe zaštite danas suočavaju, ističući da ugroženo stanje baštine zahteva zaokret u konzervaciji, usmeren ka sistemskom i sistematičkom razvoju svih oblasti zaštite.
S obzirom da u Srbiji od raspada Jugoslavije ne postoji institucija koja bi se bavila muzeologijom kao specifičnom teorijskom i praktičnom disciplinom, niti postoje mogućnosti za naučne i istraživačke projekte u njenim okvirima, razmatra se i osnivanje Centralnog instituta za muzeologiju.
Taj novi institut bi, osim teorijsko-istraživačke delatnosti, obuhvatio i druge dosad nepredviđene ili samo zanemarene, a neophodne delatnosti, kao što su permanentno obrazovanje muzejskih radnika i/ili stručni nadzor i stručna pomoć pojedincima i institucijama.
Osnivanje ovakve institucije bi, osim aktuelnog resornog ministarstva (Ministarstvo kulture), podrazumevalo i angažovanje drugih ministarstava (nauke i obrazovanja), čime bi se počelo sa prevazilaženjem organizacionih i finansijskih barijera između birokratski razdvojenih, a suštinski duboko povezanih delatnosti, makar to bilo i na primeru naizgled marginalnog segmenta muzeološke reprezentacije stvarnosti.
U okviru tematskog bloka konferencije, posvećenog kulturnom nasleđu i održivom razvoju, predstavljeno je nekoliko primera dobre prakse, uključujući projekat turističkog vrednovanja kulturnog nasleđa Mirabile artifičo (Mirabile Artificio), koji je doveo do formiranja difuznog muzeja sa stotinak slika i 30 skulptura koje se nalaze u crkvama u 11 malih opština na Siciliji južno od Palerma.
U istorijskim centrima manjih mesta nalaze se desetine crkava nastalih ili rekonstruisanih između XVI i XIX veka, sa slikama i skulpturama iz istog perioda, ali to umetničko nasleđe nije izazivalo interesovanje i privlačilo posetioce. Za prevazilaženje tog problema realizovan je projekat Mirabile Artifičo, koji se zasniva na pretpostavkama da je kulturno nasleđe odličan instrument za poboljšanje ekonomije, u zoni bogatoj istorijom, kulturom i tradicijom, te da je moguće, kao u okviru jednog muzeja, organizovati turističke itinerere i tako doći do “difuznog muzeja”.
Projekat je koštao oko 2,5 miliona evra, a realizovan je od 2005. do 2008. godine.
Kao primer dobre prakse, predstavljen je i projekat integrativne zaštite nasleđa “Vekovi Bača”, nastao kao odgovor na situaciju u kojoj postoji interesovanje lokalne zajednice za očuvanje nasleđa, ali se nasleđe nalazi u stanju u kojem se ne može predstaviti javnosti.
Izuzetnu vrednost sveukupnog nasleđa tog dela Srbije i Vojvodine čini njegova izrazita istorijska slojevitost i multikulturalnost.
Srednjevekovna tvrđava u Baču iz 14. veka, sa podgrađem, Franjevački samostan iz 12. veka i srpski pravoslavni manastir Bođani iz 15. veka, kao i ostaci hamama iz 16. veka, tradicionalna narodna arhitektura i spomenici industrijskog nasleđa, zajedno s bogatom prirodom i nematerijalnim nasleđem izuzetno su atraktivni za posetioce i veliki su potencijal za budući razvoj kulturnog, ekološkog i turizma posebnih interesovanja.
Kada je krajem 2005. godine u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina napravljen koncept projekta, nazvan “Vekovi Bača” (autor arh. Slavica Vujović), postavljeni su ciljevi i okvirni akcioni plan. U međuvremenu, kroz trogodišnju realizaciju od 2006. godine, postignuti su merljivi rezultati, pre svega u okviru tri ključna potprojekta (Tvrđava, Franjevački samostan i manastir Bođani).
Projekat je pored podrške na republičkom (Ministarstvo kulture, vladina strategija održivog razvoja Srbije, strategija prostornog razvoja Srbije), pokrajinskom i lokalnom nivou, dobio i međunarodnu podršku, čime se kvalifikovao i kao evropski projekat. Svrstan je u “Ljubljanski proces”, uz još 25 projekata rehabilitacije arhitektonskog i arheološkog nasleđa u jugoistočnoj Evropi, u okviru zajedničkog programa Saveta Evrope i Evropske komisije.
Takođe, ostvarena je partnerska saradnja sa Teritorijalnim paktom za zapošljavanje iz Palerma Alto Beliće Korleoneze na razradi aktivnosti započetih u okviru projekta “Vekovi Bača” i to upravo na temu lokalnog razvoja baziranog na valorizaciji nasleđa.
Posebna pažnja posvećuje se razradi koncepta prezentacije nasleđa, imajući u vidu činjenicu da drevni Bač, koji je imenovao celo međurečje Dunava i Tise imenom Bačka - nema ni muzej, niti bilo kakvu muzejsku zbirku. Sa Fondom “Vekovi Bača” planirano je i formiranje punktova “difuznog muzeja”.
Dvodnevnu konferenciju “Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija" organizovalo je Ministarstvo kulture Srbije, radi
utvrđivanja okvira za strategije daljih aktivnosti u toj oblasti.
Kao rezultat konferencije očekuje se celovit pregled stanja, problema ali i smernica i mogućnosti daljeg rada na zaštiti i korišćenju nasleđa kao razvojnog resursa, ukazivanje na modele međuinstitucionalnog i međunarodnog povezivanja i uspostavljanja intersektorske saradnje sa drugim ministarstvima, radi unapređenja brige o kulturnom nasleđu i prezentacije nacionalne baštine u svetu.
Podršku organizaciji konferencije ”Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija” pružili su: Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine, ministarstva nauke, prosvete, omladine i sporta, trgovine i turizma i Ministarstvo za socijalni rad Srbije.
Sajt Ministarstva kulture je www.kultura.sr.gov.yu, a celokupan program nalazi se i u Kalendaru i na Blogu Portala SEEcult.org, na kojem su objavljeni i ključni referati učesnika.
(SEEcult.org)
