Bojani Andrić nagrada Martovskog festivala za životno delo

Nagrada 66. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma - Martovskog festivala za životno delo dodeljena je Bojani Andrić, urednici i autorki emisije “Trezor” Radio-televizije Srbije.

Odbor Martovskog festivala doneo je tu odluku jednoglasno, na predlog nove umetničke direktorke Sonje Đekić, a nagrada će biti uručena Bojani Andrić na otvaranju 66. Martovskog festivala 27. marta u Domu omladine Beograda.

“Bojana Andrić je veliki stvaralac i neko ko nas podseća na sve ono što je vrednost u televiziji, u dokumentarnom programu. Hvala joj na tome. Mislim da će ova nagrada za nju biti dodatni podsticaj da nastavi da radi, da doprinosi negovanju pravih vrednosti i sećanju na velike umetnike koji su stvarali jugoslovensku i srpsku kinematografiju i televizijske programe”, izjavio je 25. marta na konferenciji za novinare predsednik festivalskog Odbora i pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović.

Kako je dodao, to može biti podsticaj i za mlade autore da se “ugledaju na Bojanu Andrić, na jednu staloženost, temeljitost u radu i nešto što pleni u svakom smislu”.

Dramaturškinja, scenaristkinja, istoričarka televizije i publicistkinja, Bojana Andrić zapocela je karijeru na TV Beograd 1971. godine kao dramaturg i urednik više desetina drama i dramskih serija. Istorijom TV Beograd bavi se od 1987, a 1993. je intenzivirala rad na osnivanju Muzeja televizije u Srbiji. Koautorla je programa “Teveteka” (od 1998), koosnivačica i izvršna direktorka prvog Međunarodnog festivala filmova o ljudskim pravima “Jedan svet” u Beogradu (od 2001), a 2001. je obnovila rad Redakcije za istoriografiju Televizije Srbije, podsetio je Mladenović u Skupštini Beograda, koja je osnivač Martovskog festivala.

Iako je u penziji od 2005. godine, Bojana Andrić je ostala da radi autorski projekat “Trezor”, započet tri godine ranije, koji i dalje sa uživanjem pratimo na RTS-u, istakao je Mladenović.

Bojana Andrić

Mladenović je pozvao publiku i filmske autore na 66. izdanje Martovskog festivala koji, kako je rekao, ima veliku tradiciju, ali donosi i mnogo novih stvari, sjajnih gostiju, predavača, korisnih programa.

Umetnička direktorka Martovskog festivala, rediteljka Sonja Đekić, najavila je da će na svečanom otvaranju – prema izboru Bojane Andrić, biti prikazan trodelni dokumentarni film “Veliki pohod u Malu Sugubinu”. Autori su reditelj arhivskog filma iz 1973. godine Božidar Kalezić, novinar Živorad Mitrović, koji je inicirao da pozorišna trupa boravi u mestu Mala Sugubina i autorka “Trezora”, čija je ekipa ovih dana ponovo posetila Malu Sugubinu, ovoga puta s digitalnom kamerom.

U okviru nekadašnje akcije “Selu u pohode”, glumce je predvodio Zoran Radmilović, susreti umetnika i meštana bili su vrlo uzbudljivi i ekipa se vraćala više puta, ispričala je Sonja Đekić.

“To je deo naše istorije koji malo znamo. TV storija je urađena lakom rukom, ali sa velikim srcem i nudi neke neočekivane prizore”, rekla je Sonja Đekić.

Veliki pohod u Malu Sugubinu

Prve festivalske večeri biće prikazan, premijerno u Srbiji, novi dugometražni dokumentrac Viktora Kosakovskog “Akvarela”, koji osvaja žirije i publiku širom sveta, najavila je Sonja Đekić navodeći i druge, ranije već objavljene, premijere i specijalne projekcije filmova Lordana Zafranovića, Audriusa Stonisa, Alesia Bocera...

Sonja Đekić istakla je da je Martovski festival, na kojem će biti prikazano 90 filmova u takmičarskom i deset u revijalnom programu, pre svega revija onog najboljeg u nacionalnoj produkciji. Zahvalila je selektorima što su prihvatili odgovoran posao, napominjući da nije lako suditi o radu kolega.

Producentkinja Jovana Nikolić, koja je selektovala dugometražne dokumentarce, primetila je da je produkcija u ekspanziji, zahvaljujući radu Filmskog centra Srbije i da su prisutne različite generacije autora.

Prema njenim rečima, različiti su i stilovi, ima filmova koji teže festivalima i mogli bi da se prikazuju u bioskopu, kao i onih koji su prevashodno za televiziju.

Dokumentarce do 50 minuta trajanja birala je rediteljka Čarna Manojlović, koja je izjavila da je produkcija obimna i da takođe uočava dva talasa – autorski, uglavnom niskobudžetni i onaj namenjen revijalnom televizijskom programu. “Više sam se fokusirala na mlade nego na renomirane autore. Ima zanimljivih i kvalitetnih ostvarenja koja su radili studenti. Moja selekcija je kompatibilna sa nastojanjem Martovskog festivala da bude mesto okupljanja, radionica i podrške mladim filmskim autorima”, rekla je Čarna Manojlović.

Filmski snimatelj Nemanja Jovanov, selektor za kratki igrani film, primetio je da ta kategorija predstavlja “ulazak na mala vrata” u kinematografiju, te je Martovski festival kao neka lupa omogućava uvid u stanje. “Obradovao me je dosta visok kvalitet”, rekao je Jovanov dodajući da je prijavljeno oko filmova, a da u tematskom pogledu mnogi od njih “nose teret svojstven ovim prostorima”.

Takmičarske kategorije su i animirani film i eksperimentalni film i video art.

Zamenik sekretara za kulturu Beograda Milan Lazović istakao je značaj Martovskog festivala za koji je Grad povećao budžet sa šest na osam miliona dinara.

“Selektori su obavili veliki posao birajući između čak 4.000 prijava. Ne sumnjam da će program biti izvanredan, a Dom omladine Beograda mesto okupljanja ljudi koji kreiraju filmove i publike”, rekao je Lazović, dodajući da Martovski festival ima i kulturnu i edukativnu ulogu.

Festivalski sajt je martovski.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)