Altera pars Prodanovića
Izložba “Altera pars” Milete Prodanovića biće otvorena 23. februara u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, a njen naziv (Audiatur et altera pars - Neka se čuje i druga strana, lat) ujedno je i njen “ključ” ili medijski stav, komentar na aktuelno shvatanje umetničke produkcije najčešće tumačene iz jednog ugla, ali i na postupak rada, zasnovan na medijskom dvojstvu (fotografsko-slikarskom) materijala koji izlaže.
Izložba “Altera pars” Milete Prodanovića biće otvorena 23. februara u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, a njen naziv (Audiatur et altera pars - Neka se čuje i druga strana, lat) ujedno je i njen “ključ” ili medijski stav, komentar na aktuelno shvatanje umetničke produkcije najčešće tumačene iz jednog ugla, ali i na postupak rada, zasnovan na medijskom dvojstvu (fotografsko-slikarskom) materijala koji izlaže.
Tokom tri decenije bavljenja vizuelnim umetnostima, Prodanović je stvorio višeslojan umetnički opus koji mu je omogućio da se bavi sasvim različitim pristupima i rukopisima, da bude i “angažovan” i “neangažovan”, navela je Svetlana Petrović u katalogu izložbe “Altera pars”.
Ističući da su njegove izložbe izazivale kontroverze koje se nisu ticale samo kritičkog prosuđivanje njegovog dela, već su bile povod za ozbiljna i po posledicama dalekosežna preispitivanja aktuelnih odnosa, stanja i procesa u svetu likovnih umetnika i njihovog rada u određenom političkom trenutku, Svetlana Petrović je navela da se Prodanović i književnim, publicističkim i novinarskim angažmanom eksplicitno uključivao u društvena previranja.
Prema njenim rečima, ni jedan do sada Prodanovićev ciklus kao ovaj u Likovnoj galeriji KCB-a nije imao toliko odmerenosti, suptilnosti, želje da se u prvi plan istakne povratak osnovnom u umetnosti: radosti stvaranja, poigravanju materijalom, oblikom, ritmom, manuelnim svetom slike...
“U izloženim radovima, poliptisima koji čine fotografije fragmenata gotičke fasade katedrale u Orvietu li uvećani detalji draperija sa italo-vizantijskih slika, među koje su interpolirani crteži/gvaševi ili slike, dosledno je i do kraja primenjen koncept citatnog i repetetivnog. Ali ovog puta nema koda, ni prosvetiteljskog, niti bilo kog drugog, koji bi trebalo dešifrovati. Njihova posebnost je upravo u suptilnom prelasku i povezivanju fotografskog predloška sa manuelnim svetom slike, i stvaranju tajanstvenog odnosa između dokumenta i sećanja, prošlosti i sadašnjosti, materije i forme, stvarnog i zamišljenog, bespovratnog i nezavršivog...”, navedeno je u katalogu izložbe.
Prodanović je dobitnik nekoliko nagrada u oblasti književnosti i likovne umetnosti, a ovih dana proglašen je i dobitnikom nagrade za moderni umetnički senzibilitet Fonda “Todor Manojlović”.
Rođen 1959. godine u beogradu, studirao je arhitekturu i slikarstvo, a završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1983. Na FLU je i magistrirao 1985. godine, 2009. stekao je zvanje doktora likovnih umetnosti, a od 1990. radi kao asistent, docent i potom vanredni profesor.
Prodanović se usavršavao u Londonu (Royal College of Arts 1989-90).
Od 1980. godine izlagao je na niz samostalnih i grupnih izložbi u Jugoslaviji i Evropi (Rim, Tibingen, Tuluz, Karkason, Venecija, Beč, Grac, Prag, Regensburg, Kijev…), a 1986. predstavio se na Bijenalu u Veneciji u jugoslovenskom paviljonu.
Od 1983. godine objavljuje prozu, esejističke tekstove u oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku.
Izložba u Likovnoj galeriji KCB-a biće otvorena do 13. marta.
*Mileta Prodanović, AP I, 2010, poliptih, fotografija i akrilik na platnu
(SEEcult.org)
