5 godina Ulične galerije u knjizi
Ulična galerija predstavlja 1. septembra knjigu o svojih pet godina postojanja, podsećajući tim izdanjem na radove više od 80 domaćih i stranih autora, te niz pratećih programa koji su takođe odrzani u nekada zapustenom Čavketovom prolazu.
Knjiga “Pet godina Ulične galerije” ne predstavlja katalog galerije, već ističe širok spektar savremenih umetničkih praksi i tema koju su pokretane u specifičnom javnom izlagačkom prostoru. Nastala je uz svesrdnu pomoć prijatelja – autori tekstova su Darka Radosavljević, Milica Pekić i Marija Radoš, prevod je uradila Nina Čukić, fotografije potpisuju Horda Sage, Siniša Dugonjić, Dragan Kujundžić, Luka Knežević Strika, Ivan Branisavljević i mnogim drugima. Za jedinstveno grafičko oblikovanje zaslužan je Mane Radmanović, dok naslovnu stranu potpisuje umetnica Tea Jurišić. Urednica knjige je Iva Čukić, a izdavač udruženje Mikro Art.
U okviru promocije knjige, u ambijentu izložbe fotografija “Weekend portreti” Aleksandrije Ajduković i satiričnih intervencija Jordana Cvetanovića, biće izveden performans “Omaja” Teatra Mimart, prema konceptu Nele Antonović. Učesnici su članovi i saradnici Teatra Mimart, koje će ih na saksofonu uživo pratiti Teodora Sarić.
Koncept je zasnovan na transmedijalnoj dekonstrukciji hipnotične militarizacije, jer živimo u svetu suprostavljenih samobitnosti, gde čovek počinje da se plaši da izrazi emocije, da voli. Velike sile osvajaju teritorije, a govore “ne rat”.
“U surovom svetu kapitalizma, partokratije u kulturi i umetnosti, militarizacijom pokušavamo da se spasimo. Jer, evoluiramo samo onda kada smo na rubu opstanka. Umetnik u tom svetu savremenih sistema i političkih vladara prepoznaje preplitanje istine i laži, medije koji pokušavaju da vladaju čovekom, te ima potrebu da kaže da je scena mesto bunta, mesto gde otvaramo pitanja za konceptualne misli, gde se opominje da smo u spiralnom putu u prazninu. Istorija se pretvara u događaje u kojima vladaju nadprirodne sile. Omaja je biće iz srpskog folklora, iz balkanske paganske mitologije, koje ima sposobnost da utiče na ljude (u narodu: da omaje, da omađija). Omajavanje je bilo shvaćeno kao moć promene nečije percepcije, odnosno, stvaranje iluzije. Pagansko biće Omaja je toliko brzo da ga ne vidiš, a koji čoveka skrene sa nekog puta. Ali, od čoveka zavisi da li će odabrani put biti bolji, ili ne… Omaja nas omaje, ali i opominje da postoji mit o čoveku koji voli”, navela je autorka performansa, koji je deo istoimenog projekta Teatra Mimart, koji inače nije podržan od državnih institucija kulture.
Performans objedinjuje razne tehnike kroz metodu Mimart (konceptualno mišljenje u „sudaru“ sa istraživanjem slobode pokreta tela).
(SEEcult.org)
