Kako žive muzeji u Srbiji?
Istraživanja ”Kulturna politika nacionalnih muzeja u Srbiji”, ”Muzejski stručnjaci i razvoj muzejske delatnosti” i ”Muzejska publika u Srbiji”, biće predstavljena 25. marta u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) u Beogradu, na tribini “Kako žive muzeji u Srbiji, ko ih posećuje, ko u njima radi...”
Istraživanja ”Kulturna politika nacionalnih muzeja u Srbiji”, ”Muzejski stručnjaci i razvoj muzejske delatnosti” i ”Muzejska publika u Srbiji”, biće predstavljena 25. marta u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) u Beogradu, na tribini “Kako žive muzeji u Srbiji, ko ih posećuje, ko u njima radi...”
Kakva je misija nacionalnih muzeja na početku 21. veka, imaju li jasnu sliku o tome, kakvi su im dugoročni planovi i da li ih imaju uopšte? Koliko su postavke u nacionalnim muzejima savremene i interesantne, koliko prate kulturna, društvena, privredna, politička zbivanja u zemlji? Kako se muzeji finansiraju, šta su im najveći problemi?, neka su od pitanja na koja je istraživač u ZAPROKUL-u Dragana Martinović pokušala da dobije odgovore od direktora svih nacionalnih muzeja, koje je intervjuisala. Takođe, zavirila je i u programske i osnivačke akte, planove i izveštaje, kako bi stekla celovitu sliku o poslednje tri godine rada nacionalnih muzeja.
Kako muzejski stručnjaci biraju programe, da li ih prilagođavaju publici, koliko su zadovoljni svojim radom, posvećeni poslu, aktivni i motivisani, istražila je Biljana Jokić.
Između ostalog, izveštaj pokazuje da žene čine više od dve trećine zaposlenih u muzejima i da više od polovine muzejskih stručnjaka smatra da nema mnogo mogućnosti da utiču na publiku i posećenost muzeja.
Koliko često ljudi u Srbiji posećuju muzeje i šta misle o njima, šta ih privoli da uđu u muzej i sa kim tamo najradije odlaze, koji tipovi muzeja su najpopularniji, šta bi želeli još da vide u muzejima, pitanja su na koja su odgovorili predstavnici 24 muzeja u Srbiji (po jedan iz glavnog grada svakog okruga) i sedam najposećenijih muzeja Beograda.
Prve ustanove nacionalne kulture, među kojima su i muzeji, osnovane su u Srbiji tokom 19. veka, u vreme preporoda, obnove i izgradnje moderne srpske države.
U Beogradu, inače, već nekoliko godina ne rade najveći muzeji - Narodni i Muzej savremene umetnosti, koji su u različitim fazama rekonstrukcije. Muzej grada Beograda još čeka rekonstrukciju bivše zgrade Vojne akademije u Resavskoj, koja mu je dodeljena.
Osim istraživača ZAPROKUL-a Dragane Martinović i Biljane Jokić, na tribini će govoriti i šef Odeljenja za edukaciju Narodnog muzeja u Beogradu Elijana Gavrilović i viša kustoskinja Muzeja primenjene umetnosti Milica Cukić, kao i profesorka menadžmenta u kulturi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Milena Dragićević Šešić.
Sajt ZAPROKUL-a je www.zaprokul.org.rs
(SEEcult.org)
