Bradić o saradnji Srbije i Makedonije
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić izrazio je uverenje u mogućnosti jačanja saradnje Srbije i Makedonije u kulturi, napominjući da bi trebalo podsticati mlađe generacije stvaralaca na zajedničke umetničke projekte, radionice, kampuse... i, pre svega, graditi stručne i materijalne potencijale za saradnju.
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić izrazio je uverenje u mogućnosti jačanja saradnje Srbije i Makedonije u kulturi, napominjući da bi trebalo podsticati mlađe generacije stvaralaca na zajedničke umetničke projekte, radionice, kampuse... i, pre svega, graditi stručne i materijalne potencijale za saradnju.
U okviru prve zvanične posete Makedoniji, tokom koje je prisustvovao 20. avgusta i svečanom zatvaranju 49. Ohridskog leta, Bradić je rekao u intervjuu skopskom listu “Dnevnik” da Program saradnje dva ministarstava, koji je nedavno potpisan, “nije mrtvo slovo na papiru”, već da predstavlja i snažan novi izazov za oblikovanje zajedničkih interesa od važnosti za budućnost prošlosti i identitet sadašnjosti.
''Uvereni smo da će Program o kulturnoj saradnji ojačati postojeće kulturne veze i ohrabriti nove inicijative naših dveju prijateljskih zemalja'', rekao je Bradić, napominjući da su se obe zemlje, potpisivanjem Programa o kulturnoj saradnji, obavezale da će se uzajamno informisati o kulturnim aktivnostima i podržavati učešće umetnika i umetničkih trupa na kulturnim manifestacijama.
Posebna pažnja će biti posvećena neposrednoj saradnji pozorišta, muzičkih i operskih ansambala, muzeja, galerija i drugih organizacija koje deluju u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti. Posebna stavka odnosi se na institucije za zaštitu kulturne baštine, biblioteke i arhive, a biće podržana i saradnja u oblasti kinematografije, kao i gostovanja pisaca i književnih prevodilaca.
Komentarišući dosadašnju saradnju, Bradić je rekao da je lično nezadovoljan činjenicom da je ovo njegova prva ministarska poseta Makedoniji, ali je istakao da postoji i zadovoljstvo, jer je „srpska kultura i vidljiva u regionu, i predstavljena u Makedoniji“.
“Naši filmovi na festivalima, naša muzika, naše knjige, naši umetnici na međunarodnim izložbama, u značajnoj su meri prisutni u vašoj zemlji. Slično je i sa predstavljanjem makedonske kulture u Srbiji. Ali siguran sam da su potencijali mnogo veći. Da bismo imali ozbiljniji kontinuitet u predstavljanju Srbije, a i da bi saradnja sa Makedonijom bila čvršća, trebalo bi da naše privrede i naši poreski obveznici mogli da adekvatnije odgovore zahtevima tog širokog nastupa kulture”, naglasio je Bradić.
Prema njegovim rečima, novi korak u saradnji u oblasti zaštite biće obnova spomenika na Zebrnjaku, posvećenog Kumanovskoj bitki u prvom Balkanskom ratu. Taj spomenik, napravljen prema projektu beogradskog arhitekte Momira Korunovića, čiju je kapelu oslikao Živomir Nastasijević, srušen je 1942. godine.
Navodeći da je kulturna baština u Srbiji i van državnih granica u takvom je stanju da zahteva mnogo veća ulaganja nego što to dozvoljavaju budžetska sredstva, Bradić je rekao da zajednički projekti zato “popravljaju obim i kvalitet staranja o baštini”.
Ističući značaj koprodukcija i navodeći da će biti i prostora za međufestivalsku saradnju, Bradić je, upitan o spremnosti dve zemlje za razgovor o restituciji zlatnih maski iz Trebeništa i skulptura sa arheoloških lokaliteta Stobi i Herakleja Linekstis, koje su izložene u Narodnom muzeju u Beogradu, rekao da je rRestitucija kulturnog blaga globalni problem, i kao takva je višesmerna i otvara brojna pitanja, među kojima je najčešće: Ko je čuvao kulturno blago?
“Od Šlimana do današnjih dana, odgovori se traže i ne nalaze. Pojedinačno gledano, moglo bi se govoriti o statui Atene Partenos koju je kupio Narodni muzej ili o iskopavanjima u Stobiju i Trebeništu, koje je organizovao i vodio Narodni muzej. Veliki broj artefakata srpskog kulturnog nasleđa nalazi se u evropskim muzejima, Beču na primer. Neki od njih nalaze se i u makedonskim muzejima”, dodao je Bradić.
(SEEcult.org)
