Poslanici o kulturi posle 17 godina

Predlog Zakona o kulturi, koji bi trebalo da unese niz sistemskih novina prvi put posle 17 godina, razmotren je konačno u Skupštini Srbije, za sada u načelu i uz najavu niza amandmana, a u kojoj će formi biti usvojen, znaće se posle rasprave u pojedinostima.

Predlog Zakona o kulturi, koji bi trebalo da unese niz sistemskih novina prvi put posle 17 godina, razmotren je konačno u Skupštini Srbije, za sada u načelu i uz najavu niza amandmana, a u kojoj će formi biti usvojen, znaće se posle rasprave u pojedinostima.

Zakon o kulturi razmotren je 16. i 17. jula u načelu, u objedinjenoj raspravi po hitnom postupku s predlogom izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, a ministar kulture Nebojša Bradić izrazio je spremnost za prihvatanje amandmana koji bi vodili poboljšanju kvaliteta tih zakona, posle burne diskusije koja se, po običaju, odnosila i na niz pitanja van dnevnog reda.

Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje usvojio je u načelu oba zakonska predloga, pri čemu je Ministarstvo, posle primedbi medijskih i novinarskih udruženja, predložilo vladi nove amandmane, odustajući od predloga o uvođenju osnivačkog uloga medija i prvobitnih visokih iznosa kazni za kršenje zakona.

Bradić je, tokom rasprave o izmenama Zakona o javnom informisanju, odbacio kao neosnovane navode pojedinih stranaka o ugrožavanju slobode medija, ističući da je cilj podići stepen njihove odgovornosti radi zaštite prava građana.
 
Predstavljajući Predlog zakona o kulturi, ministar je istakao da bi trebalo da obezbedi pravni okvir za dalji kulturni razvoj, kao i za promene kulturne prakse, poboljšanje položaja svih aktera kulturne politike i jasno definisanje obaveza i odgovornosti javne uprave prema njima.
 
Zakon o kulturi trebalo bi da iznedri 12 podzakonskih akata, neophodnih za njegovu primenu, čije je usvajanje predviđeno u roku od tri meseca.

Poslanici opozicije iz Demokratske stranke Srbije (DSS), Nove Srbije (NS) i Srpske radikalne stranke (SRS) najavili su već da neće glasati za predložene zakone. Naprednjaci su se usprotivili izmenama zakona o informisanju, ali i poslanici Socijalističke partije Srbije, članice vladajuće koalicije, koji su najavili da će biti uzdržani, jer ne žele da trpe optužbe kao u vreme bivšeg režima, kada su optuživani za gušenje slobode medija.

Već samo objedinjavanje rasprave o zakonima o kulturi i informisanju izazvalo je negodovanje poslanika opozicije, koji su protestovali zbog hitnosti postupka i time manje vremena za raspravu, a pojedini su, poput Aleksandre Janković iz NS, optužili vladu da, hitnim usvajanjem Zakona o kulturi, koji nedostaje gotovo 17 godina, želi da prenese odgovornost na Skupštinu kako bi ona ispravljala amandmanima predloženi tekst primedbama strukovnih udruženja.

Jedno od podužih izlaganja tokom rasprave imala je radikalka i glumica Lidija Vukićević, koja je krovni zakon o kulturi nazvala “državnom upravom” u toj oblasti.

Navodeći da se javna rasprava o tom sistemskom zakonu vodila dugo, ali da su pristup imali “samo privilegovani”, te da je tekst menjan kako se menjala i vlast proteklih godina, ona je ocenila i da je predloženi zakon prilagođen interesima pojedinih institucija, a posebno je kritikovala i odredbe koje se odnose na nacionalnu penziju, ocenjujući da nedostaju jasni kriterijumi.

Tokom rasprave je kao jedan od najspornijih delova zakona ocenjen i sastav Nacionalnog saveta za kulturu, postupak privatizacije u kulturi i način zaštite kulturnih dobara.

Predlog Zakona o kulturi, nastao iz nacrta grupe stručnjaka, posle javne rasprave i nekoliko sednica skupštinskog Odbora za kulturu, trebalo bi da bude baza za sve oblasti kulturnih delatnosti, na osnovu koje bi kasnije bili donošeni posebni zakoni.

Zakon predviđa usvajanje Strategije razvoja kulture Srbije, na osnovu koje donose potom programe i Autonomna pokrajina i lokalna samouprava.

Predviđeno je i obrazovanje Nacionalnog saveta za kulturu kao stručno-savetodavnog tela, čije bi članove birala skupština na pet godina, na predlog vlade, koja bi donosila i Satrtegiju razvoja za period od tri godine, što su pojedine strake ocenile prekratkim.

Među novinama je da se direktori ustanove čiji su osnivač Republika, Pokrajina ili lokalna vlast, imenuju na osnovu javnog konkursa, kao i da lica koja obavljaju umetničke, programske ili stručne poslove u ustanovi, zasnivaju radni odnos ugovorom o radu na period do tri godine, s mogućnošću ponovnog zaključivanja.

Ustanove kulture mogle bi da steknu status ustanove kulture od nacionalnog značaja, koji bi mogao da bude i oduzet.

Zakon o kulturi, kako je navedeno u predloženom tekstu, pokušao bi da na sistematski način reši probleme umetnika, saradnika i stručnjaka u kulturi, predviđajući kako uslove i način za sticanje statusa lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, tako i obezbeđivanje sredstava u budžetu Srbije za uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.

Radi podsticanja kulturnog stvaralaštva predviđeno je da vlada utvrđuje republičke nagrade za poseban doprinos razvoju kulture i kriterijume za njihovu dodelu, a podsticanje umetničkog stvaralaštva predviđeno je i dodeljivanjem priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja umetniku, odnosno stručnjaku. Ta praksa funkcioniše proteklih par godina na osnovu vladinih uredbi.

Predlogom zakona predviđeno je, između ostalog, i da se sredstva za finansiranje kulturnih delatnosti mogu obezbeđivati osnivanjem i delovanjem zadužbina i fondacija.

Stupanjem na snagu krovnog zakona o kulturi prestali bi da važe Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture iz 1992. i Zakon o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture iz 1998.

Sajt Ministarstva kulture je www.kultura.gov.rs

(SEEcult.org)