Nagrada Igora Zabela Edit Andraš

Istoričarka umetnosti, kritičarka i kustoskinja Edot Andraš iz Budimpešte dobitnica je nagrade Igora Zabela za kulturu i teoriju za 2024. godinu, dok su dobitnici stipendija kustos i kritičar Irfan Hošić iz Bosne i Hercegovine, filozof, teoretičar kulture i kustos Ovidiu Tichindeleanu iz Rumunije i umetnica i kustoskinja Natalija Vujošević iz Crne Gore.

Međunarodni žiri dodelio je nagradu Igor Zabel Edit Andraš za njen izuzetan doprinos antihegemonističkim diskursima o istočnoevropskoj umetnosti i istoriji umetnosti, u kojima pridaje značaj lokalnim uslovima i osobenostima, kao i za njen progresivni i kritički rad (feministički) kustoskinje, istraživačice i autorke. Kao radikalan glas protiv autokratije, ona je jedna od najposvećenijih pristalica savremene vizuelne umetnosti i kulture u Mađarskoj i širem regionu istočne i centralne Evrope, saopštilo je Društvo Igor Zabel za kulturu i teoriju povodom nagrade nazvane imenom uglednog slovenačkog kustosa i istoričara umetnosti Igora Zabela (1958-2005), koja je ustanovljena na inicijativu Erste fondacije, a dodeljuje se svake dve godine od 2008.

Među glavnim istraživačkim interesovanjima Edit Andraš su rodne studije i feministička perspektiva u istoriji umetnosti, a u brojnim važnim naučnim dostignućima fokusirana je način prilagođavanja zapadnih teorija lokalnim i istočnoevropskim kontekstima. Njeno pisanje sa preplitanjem različitih aspekata je oblik kulturnog prevođenja koji se zalaže za nijansiraniju i lokalizovaniju implementaciju kritičkih teorija i sagledavanje regionalnih posebnosti u istoričarko umetničkom pisanju. Edit Andraš je, takođe, kritička analitičarka postsocijalističkih uslova; otkako je desničarska partija Fides preuzela vlast u Mađarskoj 2010. godine, piše i drži predavanja o nacionalizmu i populizmu u vezi sa umetnošću i kulturom, istakao je žiri povodom dodele nagrade vredne 85.000 evra, čije je svečano uručenje 29. novembra u Sokolskom domu Tabor u Ljubljani.

Edit Andras, foto: Balint Dioszegi

Osim nagrade Igor Zabel, dodeljene su i tri stipendije, a dobitnike je odabrao međunarodni žiri na osnovu predloga desetoro nominatora.

Stipendija je dodeljena Irfanu Hošiću, kustosu, kritičaru, pedagogu i umetničkom direktoru Centra za savremenu kulturu KRAK u Bihaću za inspirativnu sposobnost povezivanja umetnosti, obrazovanja i izgradnje zajednice. Hošićevo polje interesovanja je široko - od umetnosti do mode, od razmatranja javnog prostora do ekologije. Takođe se bavio proučavanjem nasilja i kriza i uloge umetnosti i kulture u posleratnom i postgenocidnom društvu, posebno na Balkanu. Žiri nagrađuje Hošića i za izuzetnu sposobnost da pokrene nove inicijative, predvodi ih i uspostavi neophodan podsticaj za uspeh i uticaj na okruženja u kojima deluju.

Filozof i teoretičar kulture, kustos, prevodilac, urednik, autor i pedagog Ovidiu Tichindeleanu, nagrađen je stipendijom za izuzetnu sposobnost stvaranja veza između različitih disciplina i geografskih oblasti, impresivan opus teorijskih tekstova i javnih predavanja koji odražavaju duboko angažovanje kako na kulturnim, tako i na društvenim pitanjima, kao i za posvećenost uključivanju istočnoevropskih umetnika u međunarodne kulturne događaje. Tichindeleanu je posebno angažovan u umetničkom i kulturnom životu Rumunije i Moldavije, gde je dugogodišnji konsultant za projekte i izložbe Centra za savremenu umetnost Kišinjeva (KSA:K). Oblasti njegovog delovanja su kritička društvena teorija, filozofija čula, dekolonijalna misao, transnacionalna politika, umetničke prakse u istočnoj Evropi i kulturne istorije socijalizma i postsocijalizma.

Umetnica i kustoskinja Natalija Vujošević dobitnica je stipendije za izuzetan istraživački rad koji obuhvata istoriizaciju, revitalizaciju i kontekstualizaciju marginalizovanih, ali globalno jedinstvenih umetničkih zbirki i arhiva iz vremena jugoslovenskog socijalizma, kao i postjugoslovenskog perioda. Svojim radom doprinosi prepoznatljivosti tih zbirki i arhiva, kao i razvoju savremenih arhivskih, istraživačkih i kustoskih praksi zasnovanih na postkolonijalnoj teoriji i dekolonizaciji. Žiri posebno ističe višegodišnji projekat Arhiv Cetinjskog bijenala, koji se razvija u okviru Instituta za savremenu umetnost na Cetinju, i Laboratorije umetničke zbirke nesvrstanih zemalja, koji se razvija u okviru Muzeja savremene umetnosti Crne Gore u Podgorici.

Žiri su činili istoričar umetnosti i kustos Manuel Borja-Villel (Madrid/Barselona), umetnica, kustoskinja i profesorka Fakulteta za arhitekturu i dizajn Slovačkog univerziteta za tehnologiju u Bratislavi Ilona Nemeth i istoričarka umetnosti, kustoskinja i predsednica Škole za umetnost i dizajn Weißensee u Berlinu Angelika Richter.

Kandidate za nagradu i stipendije nominovali su: Zbyněk Baladrán, Pavel Brăila, Sandra Bradvić, Dessislava Dimova, Margarethe Makovec & Anton Lederer, Zofia Nierodzińska, Adrian Paci, Eszter Szakács, Attila Tordai-S. i Māra Traumane.

U okviru dodele nagrade Igora Zabela, 28. i 29. novembra u Muzeju savremene umetnosti Metelkova organizovan je seminar na kojem laureati predstavljaju svoj rad, uz razgovor o o mogućnostima umetnosti i teorije iz centralne, istočne i jugoistočne Evrope i njihovimom doprinosu svetu u vremenima krize.

Ovogodišnji program inspirisan je saradničkim, podržavajućim i brižnim radom Igora Zabela u oblasti umetnosti i kulture.

“Živimo u vremenu rastućih, sve više isprepletenih kriza i katastrofa koje štete ljudskim i neljudskim životima i podstiču represivne, nasilne politike i ideologije. U tom kontekstu, nagradom Igor Zabel 2024. i pratećim seminarom, ističemo prakse koje afirmišu život, grade transverzalne saradnje, aktiviraju emancipatorsko nasleđe i odupiru se ugnjetavanju i diskriminaciji, cinizmu i rezignaciji”, istakli su organizatori.

(SEEcult.org)