Kako ćemo opstati?

Istaknuti hrvatski filozof, pisac i aktivista Srećko Horvat, gostujući kustos specijalnog programa Beldoksa Opstanak nije dovoljan, ističe da taj program donosi “intrigantne filmove od kojih će neki zasigurno uznemiriti publiku, međutim, danas nemamo taj luksuz da ne budemo uznemireni”.

“Velika mi je čast da sam ovde. Zahvaljujem timu Beldoksa na pozivu i na obavljenoj predselekciji. Znali su moje afinitete, pa su mi slali filmove koji su mi na neki način odgovarali, tako da nisam imao težak posao. Uživao sam u našoj saradnji”, izjavio je Horvat 21. maja na konferenciji za novinare Bedlocsa u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Prema njegovim rečima, predloženo mu je da se u ovom filmskom i diskurzivnom programu bavi opstankom na planeti.

“To je tema kojom se već dugo bavim. I u Srbiji je objavljena moja knjiga ‘Posle apokalipse’. Ali, gledajući te filmove, došao sam do toga da nije dovoljno samo pitanje da li ćemo opstati. Glavno je pitanje kako ćemo opstati, na koji način ćemo se odnositi prema planeti, prema drugim vrstama”, rekao je Horvat. 

Kao primer, naveo je film “Život i drugi problemi” Maksa Kestnera o ubijanju jedne žirafe u zoo vrtu, što deluje bizarno, ali otvara niz egzistencijalnih, pa i metafizičkih pitanja koja dolaze čak i do eugenike.

"Svi ti filmovi su na neki način povezani. Film o ubistvu žirafe može se čitati paralelno sa sjajnim filmom Stiva Mekvina ‘Okupirani grad’, jer je eugenika i u nacizmu bila itekako važna”, dodao je Horvat, jedan od osnivača Subversive Festivala u Zagrebu i osnivač Filozofskog teatra u Hrvatskom narodnom kazalištu, a sa Janisom Varufakisom osnovao je i Pokret za demokratizaciju Europe - DiEM25.

Prema njegovom mišljenju, dovoljno je otvoriti novine ili društvene mreže i odmah videte od čega pati naš svet.

“To je pre svega klimatska kriza, kao najveća, ali i krize koje se prožimaju i pojačavaju međusobno. Tu je rat koji je postao permanentno stanje, ne samo u Ukrajini i Palestini, nego i mnogi ratovi o kojima se ne govori. Tu su ogromne migracije, koje ponovo imaju veze s klimom. Tu je rapidni razvoj tehnologije, veštačke inteligencije i, naravno, uticaj kapitalizma na uništenje planete Zemlje. To je nešto što objedinjuje ove filmove, koji su inače raznorodni, na različite načine se bave tim temama”, rekao je Horvat.

Horvat je istakao da ga veseli to što je deo specijala i austrijska gerilska grupa Total Refusal, koja je deo, inače, još dva programa Beldoksa.

“Oni su izuzetno atraktivni i po meni, koji dolazim iz filozofije kritičke teorije, stvarno nude nešto novo. Ako smo u 20. veku imali proboj novih tehnologija, tada su to bili radio i televizija, i teoriju od Maršala Makluana do kritičke teorije francuske škole i sličnih koji su pokušavali to razumeti, a zatim Gi de Bora koji je kroz sam medij - kroz film i montažu kritikovao i medij, ali i kapitalizam, onda je u novini 21. veka - gejmingu tako nešto nedostajalo. Postoje naravno teorija, masteri, simpozijumi, paneli, ali je nedostajalo da neko kroz sam taj medij kritikuje medij i koristi ga za kritiku kapitalizma, a sada ‘Total Refusal’ čini upravo to”, rekao je Horvat.

Publika će videti dva njihova kratka filma – “Kako nestati” i “Jedva da radim”.

“Prvi je veoma aktuelan. Danas se ovde govori o uvođenju obaveznog vojnog roka, a ovaj film se bavi pitanjem dezerterstva, kako pobeći, da li je moguće pobeći sa ratišta u igrici. To dovodi do paralela s današnjim sistemom. Mnogi su Ukrajinci i Rusi ovde u Beogradu, pobegli od rata. Da li su oni i dalje dobri građani svoje države ili su izdali nacionalnu zastavu? Da li je legitimno dezertirati? To je ključno pitanje”, konstatovao je Horvat.

Film “Jedva da radim” takođe se bavi jako zanimljivim pitanjem – to su NPC-ovi (non-player character) u igricama, “svi oni šljakeri koji rade u pozadini, ceo dan nešto čiste, imaju repetitivne radnje”.

“To deluje bizarno kada gledate u video igri, ali kad pogledate našu realnost, to je otprilike ta situacija. To su dostavljači, uglavnom migrantski radnici koji rade po 15 sati dnevno repetitvne radnje, da bismo se mi mogli igrati, čak igrati video igru dok jedemo tu hranu”, naveo je Horvat.

Horvat će posle projekcija ta dva filma 24. maja u Domu omladine Beograda voditi razgovor sa autorima i publikom, a oni će 25. maja održati predavanje-performans.

Kao njemu lično dva najdraža filma u ovom specijalu, Horvat je istakao “Moju ukradenu planetu”, važan feministički film iranske rediteljke Farahnaz Šarifi koja je zbog tog ostvarenja završila u egzilu, a s kojom će on u okviru Beldoksa razgovarati onlajn, kao i “Saundtrek za prevrat” belgijskog reditelja Johana Grimonpreza.

“To je stvarno nešto posebno. Remek delo koje nas uvodi u pozadinu društvenog udara u Kongu i ubistvo Patrisa Lumumbe”, rekao je Horvat.

Važan je film pogotovo za post-jugoslovensko društvo i za ovaj grad koji i dalje ima studentski dom, kao i ulicu Patrisa Lumumbe, i u kojem su bili ogromni protesti kada je ubijen, rekao je Horvat.

“To pokazuje poveznicu između Pokreta nesvrstanosti i antikolonijalne borbe i koliko su naši prostori bili ključni za tu borbu i pobedu nesvrstanih. Inače, taj pokret je mali deo filma, dok je intrigantan deo uloga džez muzike u društvenom prevratu. Film otkriva i nešto što nisam znao. Kada se pomene Kongo, najčešće se priča o kobaltu, a u filmu saznajemo da za prvu atomsku bombu možemo ‘zahvaliti’ uranijumu iz Konga”, dodao je.

Horvat je najavio i zanimljiv diskurzivni program koji će “pokušati da da neke odgovore i produbiti same filmove”.

Tako će povodom irskog filma “Teraforma” Kervina Brenana (25. maja u DKC-u) razgovarati sa italijanskim filozofom Federikom Kampanjom, koji je deo tog filma.

“Kampanja se bavi temom teraforminga, odnosno na koji način mi ljudi i naš sistem menjamo planetu. Reč je o teoriji antropocena, mada sam ja bliži teoriji kapitalocena”, naveo je Horvat.

Horvat je najavio i detaljan intervju s jednim od vodećih evropskih i svetskih filozofa Frankom Benardijem Bifoom.

“To je sadržajno težak intervju. Uradili smo ga na prvu godišnjicu tragičnih događaja u ‘Ribnikaru’. Kreće sa pitanjima o pozadini pucanja i nasilja u društvu i posebno o posledicama među mladima”, kazao je Horvat, koji smatra da “u svetu koji nestaje pred našim očima, možda ništa nije važnije nego dokumentovati stvarnost i otvoriti prostor za mogućnost drugačijih svetova”.

Festival Beldocs prikazaće u 17. izdanju 13 programskih celina sa više od sto premijernih projekcija na osam lokacija.

Festival dodeljuje šest nagrada u četiri takmičarska programa, a osim filmskih projekcija, organizuje niz panela i masterklas predavanja. U okviru Industry aktivnosti na radionicama, biće dodeljene novčane nagrade za razvoj budućih filmova.

Prošle godine, na 16. Beldocsu najboljim srpskim dokumentarnim filmom proglašen je “Vodič za obalska utvrđenja” Tijane Petrović o odnosu ljudi i prirode, dok je u međunarodnoj konkurenciji pobedio dokumentarac “TrećIII” Karima Kasema, a specijalno priznanje pripalo je filmu “Zbogom divljaku” Serhija Guatakira Sarmienta.

Festvialski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Dalibor Danilović

(SEEcult.org)