Stvarni femicid neverovatniji od filmskog
Hrvatsko-srpski igrani film „Samo kad se smejem“ rediteljke Vanje Juranić, koji učestvuje u takmičarskom programu 52. Festa, inspirisan je istinitim slučajem nasilja u porodici, ali su rediteljka i njena koscenaristkinja Elma Tataragić izostavile neke detalje, jer im, kako kažu, filmska publika ne bi verovala.
Naime, mlada žena koja je u samoodbrani ubila muža, osuđena je na dugu zatvorsku kaznu, a u sudskoj presudi, čiji se deo navodi na završnoj špici filma, piše da je provocirala sukob, da je trebalo da se ponaša uzdržanije, da sačeka da njega prođe bes...
„Film je inspirisan konkretnim slučajem, ali i drugim sličnim o kojima znamo iz medija. Ova presuda me je posebno iziritirala, jer dolazi iz duboko patrijarhalnog uverenja i mizoginije“, rekla je Vanja Juranić 26. februara na konferenciji za novinare u MTS dvorani.
Dok su Elma Tataragić i ona radile na scenariju, često su govorile da neke stvari ne mogu da stave na papir „jer nam niko ne bi verovao, toliko su van svake pameti“.
„Zato smo na kraj filma stavili taj dokument, da se vidi da nismo izmislile tako nešto. Naravno, sam scenario je izmaštan, likovi i dijalozi su filmski. A u stvarnosti u presudi se nalazi i stav sudskog veštaka kako je istina da je muž davio ženu, ali da je ona još uvek mogla da diše! Čovek ne može da veruje na koji je način percipiran taj slučaj od strane institucija koje bi trebalo da štite žrtvu“, rekla je Vanja Juranić.
Vanja Juranić i Elma Tataragić, foto: Dušan Milenković/Cebef
Elma Tataragić je primetila da „po stoti put vidimo da je život ’zanimljiviji’ i ’kreativniji’ od onog što mi možemo da smislimo“.
„Meni to nije bilo strano, jer je sve što radim inspirisano stvarnim životom i stvarnim slučajevima“, rekla je poznata bosanska autorka, koja je napisala i scenario za srpski film „Šavovi“ (2019) Miroslava Terzića o slučaju ukradenih beba.
„Kada mi je Vanja donela ovu priču, već sam znala za nju, bila je neko vreme u hrvatskim medijima i zaparala mi je uši. Pomislila sam koliko je važno da imamo priliku da govorimo takve priče, da mi koji pravimo filmove, savremene bajke, imamo i odgovornost da koristimo tu platformu da kažemo nešto važno. Zato sam prihvatila projekat“, rekla je Elma Tataragić, koja je i selektorka takmičarskih programa igranog i kratkog filma Sarajevo film festivala.
„Vanja je prethodno već obavila istraživanje. Kada sam to čitala nisam mogla da verujem. Zaključile smo da moramo nekih stvari da se rešimo u scenariju, ali smo i sa ovom verzijom imali problema s finansiranjem“, kazala je ona.
„Vrlo je upitan način na koji društvo percepira nasilje, kako reaguje na nasilje, ali i način na koji mi to posmatramo i odlučujemo da budemo samo posmatrači“, izjavila je Elma Tataragić.
Vanja Juranić je rekla da je „naivno verovati da će jedan film pokrenuti svet“, ali da „duboko veruje da umetnost u raznim svojim medijima može da pomakne stvari na bolje“.
„Može da zatalasa ovu mutnu vodu u kojoj živimo i onda je logično da će se nešto promeniti. U Hrvatskoj se i jeste promenilo od tog slučaja naovamo, ali su promene spore. U toku su rasprave o izmenama Krivičnog zakona u koji bi se uveo femicid kao pojam. Ljudi kažu da to verovatno neće proći, ali u redu, prihvatiće za godinu ili dve. Ako umetnost utiče na uverenja čoveka, onda se stvara domino efekat“, dodala je Vanja Juranić.
Slavko Sobin i Tihana Lazović, foto: Dušan Mihailović
Poznata glumica Tihana Lazović dobila je Zlatnu arenu prošlog leta u Puli za ulogu Tine, koja živi u naizgled idiličnom braku u gradu na Jadranu, stara se o kući i detetu dok muž Frane zarađuje za porodicu.
Njihov odnos se menja kada Tina, budući da ćerka ima već šest godina, izrazi želju da se vrati na fakultet, koji je napustila zbog trudnoće. Frane u prvi mah pristaje, ali vremenom počinje da negoduje. Sukobi postaju sve češći, a svađe sve nasilnije.
Inače, naslov je odgovor Tine, prebijenih rebara i stomaka, kada je prijateljica pita da li je boli: „Samo kada se smejem“.
Tihana Lazović je rekla da joj nije bilo teško da igra Tinu, ali da je bila velika odgovornost: „Vanja, Elma i ja, kao i ceo tim, radili smo na tome da likovi ne budu površni. Meni je posebno bilo važno da moja Tina ne bude pasivna, da ne bude samo žrtva“.
„Često su u filmovima o nasilju žrtve uglavnom pasivne. Meni je bilo važno da ona bude ista kao ja, da bude hrabra, da ima želje, snove, da je duhovita, nespretna, da se ljudi u publici mogu poistovetiti s njom, jer se nasilje može dogoditi bilo kome. Ne događa se to negde tamo na marginama društva, događa se svuda“, istakla je Tihana Lazović.
„U teškim i emotivnim scenama nasilja nismo ’ganjali’ koreografiju. Puno smo diskutovali o njima tokom priprema i onda na snimanju intuitivno pustili to iz sebe. Obično se na taj način dogode najbolje stvari“, izjavila je Tihana Lazović.
Slavko Sobin, koji igra Frana, rekao je da je to izvanredno napisan lik, filmski opravdan, mada on privatno nikada ne može da pravda nasilje.
„Hteli smo da osvestimo sliku monstruma i ono kako ljudi pravdaju nasilje – da je on divan otac, da je povremeno krasan suprug. Tako ljudi pravdaju zločinca, a krive žrtvu što nije otišla. Frane je morao da ima sve te nijanse, da bi bila stvarna slika“, kazao je Sobin i dodao da je cilj bio da „gledalac poželi da zaustavi to, da upozori nekoga, da progovori, što mi kao ljudi ne radimo, nego se zatvaramo u svoja četiri zida“.
„Hteli smo da osvestimo da on nije samo monstrum, da njegova mržnja i nasilje potiču od nekud, bio to začarani porodični krug, ili društvo kao takvo. Ako nađemo odakle, možda ima leka. Da se to zaustavi u startu, edukacijom, načinom kako roditelji razgovaraju sa sinovima. Onda bi se nasilje možda moglo sprečiti“, rekao je Sobin.
Srpska koproducentkinja Nikolina Vučetić Zečević izjavila je da ušla u ovaj projekat jer je tema važna za ceo region, a nema je mnogo u bioskopima.
„Od prvog čitanja scenarija znala sam da ćemo biti deo projekta, a znala sam i da će biti poblema sa sredstvima. Ipak, komisija Filmskog centra Srbije za manjinske koprodukcije imala je sluha“, rekla je Nikolina Vučetić Zečević.
Tininu majku igra Jasna Đuričić, muziku je komponovala Janja Lončar, a iz Srbije su učestvovali i snimatelj zvuka i šminkeri.
Eksterijeri su snimani u Zadru, a veći deo filma u Zagrebu.
Posle premijere u Puli, film je učestvovao na Sarajevo film festivalu. Trenutno je u bioskopskoj distribuciji u Hrvatskoj. U januaru je imao oko 8.500 gledalaca, što je, kako su rekli gosti, kod njih vrlo dobar rezultat.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).
(SEEcult.org)