Doza ironije 61. Kratkog metra

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, jedan od najstarijih u Evropi, prikazaće od 2. do 6. aprila 135 filmova, od kojih je više od 80 u trci za nagrade, a nudi i raznovrstan prateći program koji obuhvata i angažovana ostvarenja i dokumentarce koji otvaraju tabu teme današnjice.

Filmovi 61. Kratkog metra odabrani su među rekordnih više od hiljadu prijavljenih, rekao je 26. marta na konferenciji za novinare umetnički direktor tog festivala Janko Baljak, skrećući ujedno pažnju na smanjenu domaću produkciju, za razliku od bujanja inostrane.

Ove godine pristiglo je oko 80 domaćih filmova, što je 20 odsto manje nego proteklih, rekao je Baljak povodom očigledne posledice ekonomske krize i smanjene državne podrške produkciji kratkih i dokumentarnih filmova u Srbiji.

Domaće filmove, kako je rekla predsednica selekcione komisije Aleksandra Milovanović, odlikuje estetski i tehnološki napredak svih autora koji su konkurisali.

Posebno je istakla da je reč uglavnom o mladim autorima, koji pronalaze inspiraciju i kreativnost u formama kakav je dokumentarni i kratki igrani film.

        Leto bez meseca, Stefan Ivančić

Domaći takmičarski program obuhvata 31 film, a u međunarodnom, koji je ustanovljen pre 11 godina, takmičiće se 53 ostvarenja.

“Kada smo pre 11 godina razmišljali da li posle raspada Jugoslavije festival treba da postane međunarodni takmičarski, bilo je glasova i za i protiv, ali sada se čini da je ta odluka bila ispravna”, rekao je Baljak, koji je i uspešan filmski reditelj.

Najavljujući zanimljiv prateći program, Baljak je istakao da će publika i pre zvaničnog otvaranja imati priliku da vidi selekciju filmova sa Festivala nezavisnog filma u Rimu, dok će istovremeno u Rimu biti prikazani nagrađeni filmovi sa Kratkog metra.

       Joanna, Aneta Kopacz

Za svečano otvaranje u Domu omladine Beograda odabran je poljski dokumentarni film “Joanna” – remek delo u produkciji filmske škole Andžeja Vajde, čija će autorka Aneta Kopač biti gošća 61. Kratkog metra.

Posebno ističući i program “Komšiluk”, posvećen filmovima iz regiona, Baljak je rekao da bi ta selekcija mogla narednih godina da preraste u regionalni takmičarski program i tako da novu dimenziju beogradskom festivalu.

Baljak je rekao da je prvi put ove godine prijatno iznenađen brojem filmova koji stižu od srpskih autora koji studiraju i rade u inostranstvu, pa je program “Dijaspora” i posvećen tim talentovanim mladim ljudima, rasutim po fakultetima u SAD, Španiji, Švajcarskoj…

       U braku sa švicarcem, Arsen Oremović

U okviru tradicionalno atraktivnog programa “Vrelo”, posvećenog angažovanim filmovima, biće održane i diskusije na aktuelnu temu dužničkog ropstva prema bankama, povodom hrvatskog filma “U braku sa švicarcem” Arsena Oremovića, odnosno na temu  farmako-mafije, povodom američkog dokumentarca “Fire in the Blood” (Dylan Mohan Gray).

Baljak je skrenuo pažnju i na ciklus “Zabranjeni glasovi” sa deset srednjemetražnih i dugometražnih dokumentarnih filmova koji otvaraju tabu teme, a nisu ušli u trku za nagrade zbog propozicija Festivala da je takmičarski program otvoren samo za filmove do 30 minuta. Među njima su i filmovi o ženskim zatvorima u Avganistanu i blogerkama koje se na različitim krajevima sveta bore protiv diktatora u svojim zemljama.

       Bez burki iza rešetaka, Nima Sarvestani

U saradnji sa Evrokanalom (Eurochannel), biće prikazan izbor najboljih evropskih kratkih komedija, objedinjenih u programu “Smeh – univerzalna čežnja”.

Na smeh ukazuju i plakat 61. Kratkog metra sa veštačkim zubima i slogan “Lol” iz žargona društvenih mreža. Osim što ističu deo programa koji je posvećen filmskoj komediji, plakat i slogan ukazuju i na filmove koji izazivaju vrstu gorkog osmeha i izražavaju dozu ironije prema filmskoj umetnosti i kulturi u celini.

      Delići, Jack Weatherley

Žiri 61. Kratkog metra čine nagrađivani domaći autor Nikola Majdak mlađi, rediteljka i profesorka Barbara Miler (Miller) iz Ciriha, glumica Hana Selimović iz Beograda, filmolog Sesil Jork (Cecilie Jorck) iz Kopenhagena, kao i ukrajinski reditelj Miroslav Slabošpitski, čiji je film “Nuklearni otpad” nagrađen na 60. Kratkom metru.

Ove godine neće biti dodeljena nagrada za životno delo, jer je, kako je rekao Baljak, došlo do smene generacija, a gotovo svi domaći autori, koji su zaslužili to priznanje, već su ga i dobili.

“Čekamo da još neki autori zasluže tu nagradu”, rekao je Baljak.

       Volim Jugoslaviju, Irena Škorić

Kratki metar imaće desetak gostiju iz inostranstva, a publika u Dvorani Kulturnog centra Beograda i DOB-a imaće priliku i da razgovara sa domaćim autorima posle projekcija.

V.d. direktor DOB-a Marko Stojanović izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa Kratkim metrom, koja traje već deset godina, a podsetio je i da je DOB, koji obeležava ove godine pet decenija postojanja, od samog početka na različite načine podržavao filmsku umetnost.

Stojanović je posebno naglasio važnost odgajanja filmske publike.

“Filmski autori ne postoje bez publike, i na nama je odgovornost da odgojimo publiku koja će zavoleti film, bez obzira na njegovu dužinu i pratiti kasnije film u svim njegovim žanrovima”, rekao je Stojanović.

Iako je Baljak istakao da Beograd ima školovanu i dobro profilisanu publiku, koja prati i voli i dokumentarni film, posećenost Kratkog metra, međutim, ostaje jedan od problema tog festivala.

Prošle godine je za jubilarno, 60. festivalsko izdanje prodato svega 2.200 karata.

Prema rečima direktora Direkcije FEST-a Gradimira Dimitrijevića, organizatori već nekoliko godina pokušavaju da posebno skrenu pažnju studentima na program Kratkog metra, pa su i ovog puta posebno pozvali sve umetničke akademije.

Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, u ime osnivača Kratkog metra, izrazio je optimizam u pogledu budućnosti tog festivala i ponovio zadovoljstvo nedavno održanim 42. FEST-om.

“Ovo je drugi festival od početka godine čiji je osnivač grad Beograd, i ako je sudeći po uspešnosti i kvalitetu programa, ali i rezultatima FEST-a, onda imamo razloga za veliki optimizam. Ovo je naš najstariji festival i jedan od najstarijih u Evropi, što je samo po sebi razlog za ponos, jedan festival koji grad Beograd i Sekreterijat za kulturu s ponosom neguje i u koji će ulagati i sledećih godina kako bi festival što uspešnije nastavio da radi”, rekao je Vukosavljević.

Festivalski sajt je www.kratkimetar.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno u PRILOGU.

(SEEcult.org)