• Search form

22.09.2013 | 12:01

Deestradizacija kulture

Deestradizacija kulture

Novi ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac nagovestio je prvim potezima obrise kulturne politike koja je usmerena na jačanje institucija kulture, njihove uloge u društvu i transparentnosti rada, kao i na uspostavljanje kriterijuma prema kojima se skromna sredstva, namenjena kulturi, neće više trošiti na estradu.

“Kriterijume ćemo uspostaviti podižući institucije kulture i njihovu prepoznatljivost u društvu, iz čega bi trebalo da proizađe jedan kulturni model, koji će biti naš jezik međusobnog raspoznavanja i ono po čemu nas prepoznaju drugi”, rekao je Tasovac u intervjuu za “Politiku”, prvom od kada je stao na čelo Ministarstva kulture posle 12,5 godina rukovođenja Beogradskom filharmonijom.

Prema rečima Tasovca, pitanje kriterijuma je mnogo važnije i od pitanja novca za kulturu, iako i na njemu treba raditi.

“Reč je pre svega o kriterijumima prema kojima je nešto kultura, a nešto se samo izdaje za kulturu, poput estrade, na primer, koja se i prepoznaje po tome što tvrdi da mi ovde imamo svega u izobilju i samo nam treba da upumpamo još novca, pa da se pokažemo u svoj svojoj genijalnosti”, naveo je Tasovac, čiji su prvi potezi na čelu Ministarstva bili sastanci sa članovima skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje i Nacionalnim savetom za kulturu (NSK), te zahtev institucijama kulture, čiji je osnivač Republika, da što pre raspišu konkurse za izbor direktora umesto sadašnjih vršilaca dužnosti i obezbede javnost tog celokupnog procesa.

Tasovac je rekao da se neće mešati u izbor direktora, ali će se “veoma mešati ako ovakva procedura bude izneverena, posebno ako njihov rad ne bude javan”.

“Držim da je taj princip rada – uključivanje javnosti – i odgovornost, koja iz toga proizlazi, prvi korak ka istinskom uspostavljanju suvereniteta institucija u kulturi”, naglasio je Tasovac, koji je uveo ovih dana i novu praksu javnog rada komisija pri Ministarstvu kulture, počev od Komisije za otkup knjiga za biblioteke.

Povodom višegodišnjeg odlaganja usvajanja Nacionalne strategije za kulturu, Tasovac je rekao da, posle sastanka sa NSK, čeka odgovor članova tog tela na pitanje koji su problemi doveli do toga da strategije još nema.

“Ali nešto mi govori da ćemo stvari i morati i moći da pokrenemo i bez strategije”, rekao je Tasovac, koji je naveo i da je, vodeći BGF, naučio da se, umesto na probleme, fokusira na potencijale, jer “rešavajući probleme, nikad ne dođete do potencijala, koji se u tom slučaju vremenom pretvore u probleme”.

Tasovac očekuje i od institucija kulture da preuzmu veću odgovornost za svoje poslovanje.

O glomaznosti i tromosti institucija kulture, prema njegovom mišljenju, “danas najviše govore estradni menadžeri, inače vrlo neglomazni tipovi - institucije s jednom tašnom i bogatim telefonskim imenikom”.

“Da bismo danas uopšte počeli da razmišljamo o kulturi u Srbiji, moramo da je razlikujemo od estrade. Jer, gde god je kultura u povlačenju, tu se kao ambrozija na njenom mestu i u njenim budžetima pojavljuje estrada”, rekao je Tasovac, napominjući da nema ništa protiv estrade, ali da finansiranje estradnih pevača za nastup na nekom gradskom trgu iz republičkog ili lokalnog budžeta za kulturu znači da u tom gradu kulturne institucije ne rade svoj posao, bilo zato što nemaju sopstvene projekte, bilo zato što te projekte nije imao ko da prepozna.

To je, kako je dodao, pitanje nepostojanja sistema i institucija kulture, što se na kraju završava tako što pitanje od državnog značaja postaje izjava nekoga iz “Farme” i što pitanje ličnog prestiža postaje fotografija u novinama s nekom estradnom zvezdom.

“To uzmicanje kulture mora da prestane”, poručio je Tasovac.

Tasovac je rekao i da se tržištu ideja može prepustiti sve, ali ne i tržištu novca, jer bi - u slučaju da komercijalni uspeh postaje jedini kriterijum uspeha neke pozorišne predstave, na primer, došlo do stvaranja i pozorišnih rijalitija.

Prema njegovom mišljenju, pitanje novca u kulturi često se precenjuje, u čemu opet vidi uticaj estradnih menadžera.

Na osnovu sopstvenog iskustva, Tasovac je rekao da za ono što se visoko kotira na tržištu ideja - nema problema s novcem.

“U Srbiji je – nota bene – i dalje više novca nego ideja, i to je činjenica ne manja od one da smo siromašni”, ocenio je Tasovac.

Povodom dugogodišnjeg odlaganja završetka rekonstrukcije Narodnog i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Tasovac je rekao da će taj zadatak preuzeti same institucije, preuzimajući tako i deo svoje odgovornosti, dok će Ministarstvo biti tu da im “pomogne i da zahteva da srpsko kulturno blago bude dostupno građanima”.

“Ministarstvo nije preduzimač i neće raspisivati građevinske tendere. Ako se nastavi ta praksa, neće me čuditi da me neko za godinu dana pita koliko je Ministarstvo kulture i medija izgradilo kilometara autoputa i zašto nije”, rekao je Tasovac, dodajući i da ne pristaje da probleme muzeja svodi na Narodni i MSU, pored još 46 muzeja u Srbiji, koji takođe imaju probleme.

Povodom problema nacionalnih penzija, čije je ukidanje nagovestio prethodni saziv ministarstva kulture, Tasovac je rekao da je izostanak javnog rada nadležne komisijenajbolji primer pretvaranja odlične ideje u suprotnost.

“Tada se izbriše granica između klijenata pojedinih stranaka i ljudi koji su srpsku kulturu zadužili, tada nema razlike između akademika i pevačice sa Ibarske magistrale, tada su institucije kulture isto što i kafane u koje svraćaju vozači kamiona. Ne verujem da je moguće ispraviti učinjenu štetu, ali da ću sprečiti širenje i nastavak takvog manira, nemam nikakvu dilemu”, poručio je Tasovac.

Upitan da li će biti obustavljena praksa iskorišćavanja diskrecionog prava ministra za podršku projektima na osnovu političke podobnosti i drugih veza, Tasovac je rekao da, srećom, u takva iskušenja neće upadati još neko vreme, pošto je diskrecioni fond za ovu godinu potrošen do poslednjeg dinara.

Tasovac je rekao da posao ministra smatra veoma važnim, jer su “kultura i sila dva osnovna jezika kojima jedna država komunicira unutar sebe i prema spolja”.

“U tom dualitetu kultura je redovno prvi izbor, tako da svaki neuspeh kulture po automatizmu stvara višak sile. Rečju, našoj međusobnoj komunikaciji potrebno je mnogo više kulture da ne bi bilo mnogo više nasilja. Nije to mala misija”, dodao je Tasovac, koji je rekao i da je prihvatio ponudu premijera Ivice Dačića da preuzme ministarsku funkciju jer je proteklih godina toliko javno govorio o kulturi da je, kada je ponuda došla, mogao samo da je prihvati ili da zaćuti za ceo život.

Tasovac se ovih dana oprostio od BGF, na čijem je čelu bio 12,5 godina, a na prvom koncertu nove sezone tog orkestra najavio je gostovanje BGF u karnegi holu u Njujorku u oktobru 2014. godine. Uz međusobne zahvale, Tasovac je ispraćen iz BGF dugim aplauzom, slikom sa potpisima svih muzičara umetnika i zlatnikom s likom Belog anđela.

Na čelo Ministarstva kulture došao je kao nestranačka ličnost, na predlog Socijalističke partije Srbije. Tokom nedavne  maratonske rasprave o rekonstrukciji vlade u parlamentu bio je jedan od retkih kandidata koji je dobio podršku i stranaka opozicije. Na čelu Ministarstva kulture zamenio je Bratislava Petkovića iz Srpske napredne stranke vicepremijera Aleksandra Vučića, koja je taj resor prepustila SPS-u premijera Ivice Dačića.

Tasovac je po obrazovanju pijanista, ali se dokazao pre svega kao uspešan menadžer koji je uveo niz novina u poslovanje BGF, jedne od retkih nacionalnih institucija kulture koja uspeva da obezbedi značajna sredstva od donatorstva i sponzorstva. Samo početkom juna BGF je gala koncertom sa slavnim Zubinom Mehtom i potonjom donatorskom večerom prikupila oko pola miliona dolara za prvu američku turneju u 90-godišnjoj istoriji tog orkestra, planiranu za 2014.

(SEEcult.org)

digitalizacija, ubsm
Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.