Once Upon a Dream
Izložba Slavice Obradović “Once Upon a Dream” biće otvorena 6. marta u Galeriji Remont u Beogradu, a problematizuje pitanje samospoznaje i ličnu podvojenost između fantazije i realnosti, polazeći od bajke kao primarnog seta vrednosti i pouka koje pojedinac još kao dete usvaja iz spoljašnjeg sveta, te kroz preispitivanje ličnog formativnog procesa i retrospektivno razmatranje emotivnog sazrevanja.
“Kada se, već u najranijem uzrastu, u Lakanovom stade du miroir, prvi put identifikujemo sa svojim likom i predstavnošću, u pojedincu se istovremeno formira i začetak koncepta Idealnog Ja, kao misaona predstava savršenog bića koje želimo da vidimo kao sopstveno. ‘Once Upon a Dream’ se bavi upravo onim trenutkom u kom u psihologiji pojedinca ‘sve kreće naopako’. Trenutkom kada ‘spekulativno ja’ daje prednost ‘društvenom’, i primarna identifikacija pojedinca sa njegovim Idealnim Ja postaje izmenjena društvenim i kulturnim normama, konvencijama i očekivanjima, ali takođe i ličnim postupcima kojima se ruši koncept bajkovite moralnosti u kojoj su vrednosti, kao i uloge, unapred podeljene i veoma precizno definisane”, navela je Teodora Jeremić u tekstu povodom izložbe.
Kako je dodala, moral iz bajke, stvoren u detinjstvu, biva prvenstveno poljuljan u periodu adolescencije, što je faza kojom se autorka i bavi, budući da se upravo tada suočavamo sa potrebom istraživanja ličnosti, osvešćujemo svoju seksualnost, pomeramo sopstvene granice, rađa se pojam ega, društvenog nadmetanja, površne i interesne socijalizacije.
“U realnom svetu, ideja fiktivne princeze (kao simbola nežnosti, nevinosti, bezgrešnosti) se već na prvi dodir stvarnosti rasprskava poput mehura od sapunice. Svesnim odricanjem od fantazije, ličnost koja je flawleš zamenjena je egzistencjiom sačinjenom od fragmenata koji se međusobno ne uklapaju na očekivan način. Tu metaforičku dimenziju distorzije lika, gde je našem stvarnom, fizičkom i emotivnom biću zapravo nemoguće da u potpunosti odgovori na zahteve ideje o sebi, dodatno ističe i činjenica da je odraz u ogledalu izokrenut. On je obrnuta verzija stvarnosti u kojoj refleksija nikada tačno ne odgovara originalu koji odražava. Odvojena od nas, jedina slika iz spoljašnjeg sveta koju o sebi dobijamo, iz ogledala, kao (ne)mesta gde istovremeno i postojimo i ne, nas i fizički podseća da je taj neko preko puta, koga vidim i želim da spoznam, uvek ‘neko drugi’ - dalek, suprotan i bolno nedostižan”, navela je Teodora Jeremić.
Slavica Obradović (1990) diplomirala je 2015. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku vajarstvo, u klasi profesora Mrđana Bajića.
Imala je zapažen uspeh 2016. godine samostalnom izložbom u Galeriji Doma omladine Beograda, a učestvovala je na više grupnih i studentskih izložbi.
Dobitnica je nagrade “Vladeta Petrić” za vajarska dostignuća (2015) i “Perspektive 14” u organizaciji Šok zadruge.
Izložba “Once Upon a Dream” u Remontu biće otvorena do 24. marta.
(SEEcult.org)