Odabrani učesnici 56. Oktobarskog salona
Oktobarski salon u Beogradu predstaviće u 56. izdanju radove 60 umetnika i grupa koje je pozvao umetnički direktor Dejvid Eliot (David Elliott) ili su izabrani na osnovu konkursa na temu “Ljubavni zanos”, koji je bio ograničen po pitanju starosne dobi i geografskog porekla.
Imena učesnika 56. OS, koji će biti otvoren 23. septembra u zgradi Muzeja grada Beograda u Resavskoj, objavljena su na sajtu te najveće međunarodne izložbe savremene umetnosti, koja je 2014. postala bijenalna.
Po pozivu Eliota ili na osnovu rezultata konkursa, koji je bio otvoren za umetnike do 40 godina starosti iz 46 zemalja Evrope, Azije i Afrike, na 56. OS učestvovaće i dvadesetak umetnika iz Srbije.
Učesnici 56. OS (prema azbučnom redu) su: Ketuta Alexi-Meskhishvili, Lara Baladi, Andreas Blank, Hilde Borgemans, Antonia Božanić, Jovan Čekić, Kristina Drašković Bočkov, Biljana Đurđević, Cecilia Edefalk, Nezaket Ekici/Marcus Shahar, Ephemerki Ephemerki (Jasna Dmitrovska i Dragana Zarevska), Bojan Fajfrić, Mariana Hahn, Jenny Holzer, Ana Hušman, Leiko Ikemura, Sinisa Ilić, Ivana Ivković, Tadija Janičić, Rena Raedle i Vladan Jeremić, Peter Johansson, William Kentridge, k.r.u.ž.o.k. kolektiv, Johanna Kandl, Gülsün Karamustafa, Franziska Klotz, Irena Kovač, David Krippendorff, Janet Laurence, Via Lewandowsky, Sarah Ludemann, Dejan Marković, Milovan DeStil Marković, Natalie Maximova, Bjørn Melhus, Anuk Miladinović, Radenko Milak, Olga Milisavljević, Tracey Moffatt, Nemanja Nikolić, Vladimir Perić, Susan Philipsz, Sasha Pirogova, Siniša Radulović, Aurora Reinhard, Anila Rubiku, Arsen Savadov, Toni Schmale, Lina Selander, Asako Shiroki, Nena Snežana Skoko, Dimtar Solakov, Jovanka Stanojević, Sun Xun, Miloš Tomić, Jelena Trpković, Mariana Vasilieva, Anastasia Vepreva, Dejana Vučićević i Yang Fudong.
Umetnički direktor 56. OS, britanski kustos Dejvid Eliot, trebalo bi sredinom septembra da predstavi detalje ovogodišnje izložbe koja će, prema ranijim najavama gradskih vlasti, koštati oko 22 miliona dinara, što je za sedam miliona više od budžeta prethodnog, 55. Oktobarskog salona, održanog 2014.
Prema koncepciji Eliota, 56. OS “Ljubavni zanos” posvećen je ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude banalnost ili kič.
Naslov je preuzet iz pesme “Ljubavni zanos” koju je 1784. komponovao Žan Pol Egid Martini, a zasnovana je na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana, jedne od žrtava terora Francuske revolucije. To je, kako je rekao Eliot krajem januara, predstavljajući koncepciju 56. Salona, bilo vreme francuskog prosvetiteljstva, neposredno pre revolucije, vreme melanholije, ali i uživanja u Versaju, možda veštačkog, ali zanimljivog perioda…
“Mi smo naslednici tog procesa – živimo u periodu post-prosvetiteljstva, u novom globalizovanom svetu…”, naveo je tada Eliot, dodajući da bi 56. OS trebalo da odgovori na kompleksno pitanje “kako izgleda biti živ - ni manje, ni više”.
Eliot je 56. OS osmislio i kao omaž prvom Jesenjem salonu u Parizu 1903, čiji je cilj bio da omogući izlaganje umetnicima koji nisu imali gde da prikažu radove i pruži na taj način odgovor na odsustvo sluha vladajućeg umetničkog sloja tog vremena.
Eliotu je posebno važno i mesto održavanja izložbe - bivša vojna zgrada u Resavskoj, dodeljena Muzeju grada pre deset godina. U njoj je održan i Oktobarski salon 2010. godine, kao i poslednji, 55. OS 2014, čiji su kustosi bili Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler iz Kunsthalea u Beču.
Oktobarski salon nije održan 2015. godine, jer je Skupština grada Beograda u završnici 55. OS odlučila da ga transformiše u manifestaciju koja će biti organizovana bijenalno.
Cilj promene statusa Oktobarskog salona, kako je rekao novinarima u januaru tadašnji gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, sada ministar kulture i informisanja Srbije, bio je da se ritam prilagodi “tradiciji koja je dominantna u svetu”. Kao drugi razlog, naveo je potrebu da se obezbedi mogućnost za izdvajanje više finansijskih sredstava, a treći da se “pruži veća šansa domaćim umetnicima nego što je to bio slučaj”.
Način promene statusa OS izazvao je burne reakcije u javnosti, smenjena je v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David, a Odbor OS podneo je ostavku u znak protesta. U protestnom duhu je i završen 55. OS, čija je nagrada ravnopravno dodeljena Dejanu Kaludjeroviću iz Srbije i Megi Rustamovoj iz Gruzije, a specijalnu nagradu dobili su Mia David i njen tim saradnika, kao izraz podrške i poštovanja za rad na OS.
Oktobarski salon osnovan je 1960. kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju savremene umetnosti sa izrazitim autorskim karakterom.
OS je 2004. dobio međunarodni karakter, a od tada su kustosi bili: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d i 2014. godine Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler.
Ove godine nagoveštena je mogućnost ponovne promene koncepcije OS koji bi postao izložba isključivo domaćih umetnika koja bi bila održavana svake neparne godine, dok bi međunarodna izložba bila organizovana svake parne godine pod nazivom “Beogradsko bijenale”.
Povodom te inicijative, Odbor OS (Božidar Plazinić, predsednik, Dejan Đorić, Nikola Božović, Đorđe Stanojević i Ivona Jevtić) pozvao je nedavno stručnu javnost da učestvuje u anketi o daljoj sudbini te manifestacije.
*Intervju Dejvida Eliota za SEEcult.org
(SEEcult.org)
