Prevod Čitača
Spomenka Krajčević, prevodilac romana “Čitač Bernharda Šlinka, čija je filmovana verzija otvorila ovogodišnji FEST u Beogradu, dosad je prevela tridesetak dela književnosti s nemačkog govornog područja. Prevodilačkim radom bavi se dvadesetak godina, a prevela je, između ostalog, Elijasa Kanetija, Maksa Friša i Marlen Haushofer. Bavi se i pisanjem za decu, kao i posebnom vrstom “putopisne proze” vezane za Beograd, čiji je prvi proizvod njena prošlogodišnja knjiga “Kalemgdan izbliza” (JP “Beogradska tvrđava”).
Spomenka Krajčević, prevodilac romana “Čitač Bernharda Šlinka, čija je filmovana verzija otvorila ovogodišnji FEST u Beogradu, dosad je prevela tridesetak dela književnosti s nemačkog govornog područja.
Prevodilačkim radom bavi se dvadesetak godina, a prevela je, između ostalog, Elijasa Kanetija, Maksa Friša i Marlen Haushofer. Bavi se i pisanjem za decu, kao i posebnom vrstom “putopisne proze” vezane za Beograd, čiji je prvi proizvod njena prošlogodišnja knjiga “Kalemgdan izbliza” (JP “Beogradska tvrđava”).
- Da li je vašom inicijativom Berhnard Šlink preveden kod nas i koliko uopšte prevodioci imaju otkrivalačku ulogu u našem izdavaštvu?
SK: Ne mogu da se pohvalim time da sam ja “pronašla” Šlinka, Šlink je “pronašao” mene. “Plato” mi je, naime, ponudio da prvo prevedem “Čitača”, a onda i druga Šlinkova dela: “Bekstva od ljubavi”, “Povrtak kući” i “Vikend”. Svoju zaslugu za upoznavanje naše čitalačke publike sa delima autora sa nemačkog govornog područja vidim pre svega u domenu književnosti za decu (Kristina Nestlinger i Paul Mar), dok bih među delima za odrasle pomenula zbirku priča Marlen Haushofer “Kako smo ubili Stelu”. Verujem da će delo te austrijske književnice, čiji se značaj tek posthumno otkriva, i kod nas s vremenom dobiti veći ođek.
- Šta može jednog prevodioca da privuče Šlinkovoj literturi? Šta je ona za vas u literarnom, a šta u prevodlilackom smilu?
SK: Šlink pripoveda o temama koje su meni zanimljive, naime o pitanju lične odgovornosti u teškim vremenima, o pravdi i pravednosti, o trajanju ljubavi i lojalnosti, a osim toga - i pre svega - Šlink ume da ispriča priču, što je u osnovi dobre proze. Stilistički, njegova dela nisu preterano zahtevne knjige, ali od od prevodioca traže da očuva jasnoću i preciznost Šlinkovih formulacija. U kritici se za Šlinkova dela kaže da su napisana “inteligentno”, pa sam nastojala da takva ostanu i na srpskom.
- Gde je Šlinkovo mesto u kompleksu literarnih dela posvećenih “krivici nemackog naroda”?
SK: “Čitač” je važna knjiga u tom segmentu savremene nemačke proze, a za Šlinkovo delo u celini središnja tačka iz koje se šire sve njegove potonje teme. U Nemačkoj se Šlink smatra jednim od najvažnijih autora iz “generacije sinova” koji se bave krivicom očeva i pokušavaju da ustanove šta je kolektivna krivica i da li ona postoji, a šta individualno sagrešenje. Za to istraživanje Šlink je opremljen obrazovanjem pravnika i iskustvom stručnjaka za javno pravo, te njegove knjige sadrže i teorijska razmatranja problema krivice, odgovornosti i kazne.
Lik Hane u romanu Čitač” predstavlja pokušaj da se razume greh generacije očeva, i kao svaki pokušaj razumevanja nečije individualne priče, ukida crno-belu podelu na dobro i zlo. No, Šlink ne beži od toga da donese i određeniji sud, što čini pre svega kroz lik oca u romanu “Povratak kući”, gde sticaj sudbinskih okolnosti ne relativizuje moralnu odgovornost pojedinca.
- Pravolinijska i naoko jednostavna priča dobija na težini svakom stranicom. Kako Šlink gradi tenziju i da li vas ona podseća na stvaranje “saspensa” u kriminalistickoj literaturi ili vi to vidite nekako drugačije?
SK: Šlink je počeo da se bavi književnošću pišući detektivske romane, i veštinu stvaranja takve vrste proze ugrađuje u sva svoja dela. To doprinosi privlačnosti njegovih knjiga, koje se zaista teško ispuštaju iz ruku. Na nemačkom postoji izraz “lezerunfrojndlih” (leserunfreundlich), što znači “nenaklonjen čitaocima”, a odnosi se na autore takozvane visoke književnosti, čija je dela teško čitati. Šlink je, međutim, uspeo da bude pisac umetnički relevantne književnosti, ali naklonjen čitaocima.
- Da li ste pomislili da će ovaj njegov roman tako brzo biti prenet na film?
SK: Očekivala sam da se to dogodi, jer Šlink piše filmično, situacije koje on opisuje se doslovno vide, a dijalozi već obavljaju deo posla dramatizacije teksta. Šlink najavljuje i ekranizaciju svog romana “Povratak kući”, a ja predviđam da bi njegovo kamerno delo “Vikend”, koje se nedavno pojavilo i kod nas, moglo da bude postavljeno na pozornicu. “Vikend”, naime, emituje atmosferu pozorišne predstave.
Dubravka Vojvodić